Salme 22
1 Til Sangmesteren; til „Morgenrødens Hind”; en Psalme af David.
Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мог, од речи вике моје?
2 Min Gud, min Gud! hvorfor har du forladt mig, du er fjern fra min Frelse, fra mit Klageskrig.
Боже мој! Вичем дању, а Ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.
3 Min Gud! jeg raaber om Dagen, og du svarer ikke; og om Natten, og jeg kan ikke være stille.
Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!
4 Men du er hellig, du, som bor iblandt Israels Lovsange!
У Тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и Ти си их избављао.
5 Vore Fædre forlode sig paa dig; de forlode sig paa dig, og du friede dem.
Тебе призиваше, и спасаваше се; у Тебе се уздаше, и не осташе у срамоти.
6 Til dig raabte de og frelstes; de forlode sig paa dig, og bleve ikke beskæmmede.
А ја сам црв, а не човек; подсмех људима и руг народу.
7 Men jeg er en Orm og ikke en Mand, Menneskens Spot og Folks Foragt.
Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом,
8 Alle de, som se mig, spotte mig; de vrænge Mund, de ryste med Hovedet:
И говоре ослонио се на Господа, нека му помогне, нека га избави, ако га милује.
9 „Vælt det paa Herren, han befri ham; han redde ham, efterdi han har Lyst til ham”!
Та, Ти си ме извадио из утробе; Ти си ме умирио на сиси матере моје.
10 Du er dog den, som drog mig af Moders Liv, du lod mig hvile trygt ved min Moders Bryster.
За Тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје Ти си Бог мој.
11 Paa dig er jeg kastet fra Moders Liv af; du er min Gud fra min Moders Skød.
Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.
12 Vær ikke langt fra mig, thi Angest er nær; thi der er ingen Hjælper.
Оптече ме мноштво телаца; јаки волови васански опколише ме;
13 Mange Øksne have omgivet mig; Basans Tyre have omringet mig.
Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче.
14 De oplode deres Gab imod mig som en Løve, der river og brøler.
Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.
15 Jeg er udøst som Vand, og alle mine Ben adskille sig; mit Hjerte er som Voks, det smelter midt i mit Liv.
Сасуши се као цреп крепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.
16 Min Kraft er tørret som et Potteskaar, min Tunge hænger ved mine Gummer, og du lægger mig ned i Dødens Støv.
Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје.
17 Thi Hunde have omgivet mig; de ondes Hob har omringet mig; de have gennemboret mine Hænder og mine Fødder.
Могао бих избројати све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.
18 Jeg kan tælle alle mine Ben; de se til, de se paa mig.
Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб.
19 De dele mine Klæder imellem sig og kaste Lod om mit Klædebon.
Али Ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ.
20 Men du, Herre, vær ikke langt borte! min Styrke, skynd dig at hjælpe mig!
Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју.
21 Red min Sjæl fra Sværdet, min eneste fra Hundes Vold!
Сачувај ме од уста лавових, и од рогова биволових, чувши, избави ме.
22 Frels mig fra Løvens Gab og fra Enhjørningens Horn! Du har bønhørt mig.
Казујем име Твоје браћи; усред скупштине хвалићу Те.
23 Jeg vil forkynde dit Navn for mine Brødre, midt i Forsamlingen vil jeg love dig.
Који се бојите Господа, хвалите Га. Све семе Јаковљево! Поштуј Га. Бој Га се, све семе Израиљево!
24 I, som frygte Herren, lover ham! al Jakobs Sæd, ærer ham! og bæver for ham, al Israels Sæd!
Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби; не одврати од њега лице своје, него га услиши кад Га зазва.
25 Thi han har ikke foragtet og ej havt Vederstyggelighed for den elendiges Elendighed og ikke skjult sit Ansigt for ham; men der han raabte til ham, hørte han det.
Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завете своје свршићу пред онима који се Њега боје.
26 Fra dig begynder min Lovsang i en stor Forsamling; jeg vil betale mine Løfter i Paasyn af dem, som frygte ham.
Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који Га траже; живо да буде срце ваше довека.
27 De sagtmodige skulle æde og mættes, Herren skal prises af dem, som søge ham; eders Hjerter leve altid!
Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред Њим сва племена незнабожачка.
28 Alle Verdens Ender skulle komme det i Hu og omvende sig til Herren; og alle Hedningernes Slægter skulle tilbede for dit Ansigt.
Јер је Господње царство; Он влада народима.
29 Thi Riget hører Herren til, og han hersker over Hedningerne.
Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који силазе у прах, који не могу сачувати душу своју у животу.
30 Alle mægtige paa Jorden skulle æde og tilbede; for ham skulle alle de bøje sig, som sank i Muld, og den, som ikke kunde holde sin Sjæl i Live.
Семе ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњем.
31 Efterkommerne skulle tjene ham; der skal fortælles om Herren til Efterslægten. De skulle komme og forkynde hans Retfærdighed for det Folk, som bliver født; thi han har gjort det.
Доћи ће, и казиваће правду Његову људима његовим, који ће се родити; јер је Он учинио ово.
