Salme 138

1 Jeg vil prise dig af mit ganske Hjerte; over for Guderne vil jeg lovsynge dig.

Славим Те, Господе, од свега срца свог, пред боговима певам Теби.

2 Jeg vil kaste mig ned for dit hellige Tempel og prise dit Navn for din Miskundhed og for din Sandhed; thi du har gjort dit Ord herligt over al dit Navns Herlighed.

Поклањам се пред светом црквом Твојом, и славим име Твоје, за доброту Твоју и за истину Твоју; јер си по сваком имену свом подигао реч своју.

3 Den Dag, jeg kaldte, da bønhørte du mig; du gav mig Mod, i min Sjæl kom Styrke.

У дан, у који зазвах, Ти си ме услишио, дунуо слободу у душу моју.

4 Herre! alle Konger paa Jorden skulle prise dig; thi de have hørt din Munds Ord.

Славиће Те, Господе, сви цареви земаљски, кад чују речи уста Твојих;

5 Og de skulle synge om Herrens Veje; thi stor er Herrens Ære.

И певаће путеве Господње, јер је велика слава Господња.

6 Thi Herren er høj og ser til den ringe, og den stolte kender han i det fjerne.

Јер је висок Господ, и види ниског, и високог издалека познаје.

7 Naar jeg vandrer midt i Angest, vil du holde mig i Live; du vil udrække din Haand imod mine Fjenders Vrede, og din højre Haand vil frelse mig.

Ако пођем у тузи, Ти ћеш ме оживети; на злоћу непријатеља мојих пружићеш руку своју и заклониће ме десница Твоја.

8 Herren skal fuldføre det for mig; Herre! din Miskundhed varer evindelig, opgiv ikke dine Hænders Gerninger.

Господ ће свршити за мене. Господе! Милост је Твоја довека; дела руку својих не остављај.