< Salme 132 >

1 Herre! kom David i Hu for alle hans Lidelser,
Опомени се, Господе, Давида и све смерности његове,
2 ham, som tilsvor Herren og lovede Jakobs mægtige:
Како се кунуо Господу, и заветовао Богу Јаковљевом:
3 „Jeg vil ikke gaa ind i mit Hus's Telt, jeg vil ikke opstige paa min Sengs Leje;
"Нећу ући у шатор дома свог, нити ћу лећи на постељу одра свог;
4 jeg vil ikke lade mine Øjne sove, eller mine Øjenlaage blunde,
Нећу дати сна очима својим, ни веђама својим дрема;
5 førend jeg finder et Sted for Herren, en Bolig for Jakobs mægtige.‟
Док не нађем места Господу, стана Богу Јаковљевом."
6 Se, vi hørte om den i Efrata; vi fandt den paa Jaars Mark.
Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо Га на пољима киријат-јаримским.
7 Vi ville gaa ind i hans Bolig, vi ville tilbede for hans Fødders Fodskammel.
Уђимо у стан Његов, поклонимо се подножју ногу Његових.
8 Herre! staa op til din Hvile, du og din Magts Ark.
Стани, Господе, на почивалишту свом, Ти и ковчег силе Твоје.
9 Lad dine Præster klæde sig med Retfærdighed og dine hellige synge med Fryd.
Свештеници Твоји нек се обуку у правду, и свеци Твоји нек се радују.
10 For David, din Tjeners Skyld, forskyd ikke din Salvedes Ansigt!
Ради Давида, слуге свог, немој одвратити лица од помазаника свог.
11 Herren tilsvor David den Sandhed, fra hvilken han ikke vilde vige: „Af dit Livs Frugt vil jeg sætte en Mand paa din Trone.‟
Закле се Господ Давиду у истини, од које неће одступити; од порода твог посадићу на престолу твом.
12 Dersom dine Børn holde min Pagt og mine Vidnesbyrd, som jeg vil lære dem, da skulle og deres Børn altid sidde paa din Trone.
Ако синови твоји ушчувају завет мој и откривења моја којима ћу их научити, онда ће и синови њихови довека седети на престолу свом.
13 Thi Herren har udvalgt Zion, han har begæret sig den til Bolig:
Јер је изабрао Господ Сион, и омиле Му живети на њему.
14 „Den er min Hvile altid, her vil jeg bo; thi jeg har begæret den.
Ово је почивалиште моје увек, овде ћу се населити; јер ми је омилело.
15 Jeg vil velsigne Spisen der, jeg vil mætte de fattige der med Brød.
Храну ћу његову благословити, ниште његове наситићу хлеба.
16 Og jeg vil klæde dens Præster med Salighed, og dens hellige skulle synge med Fryd.
Свештенике ћу његове обући у спасење, и свети ће се његови радовати.
17 Der vil jeg lade et Horn opvokse for David; jeg har beredt en Lampe for min Salvede.
Ту ћу учинити да узрасте рог Давиду, поставићу видело помазанику свом.
18 Hans Fjender vil jeg klæde i Skam, men paa ham skal hans Krone blomstre.
Непријатеље ћу његове обући у срамоту; а на њему ће цветати венац његов.

< Salme 132 >