Salme 123

1 Til dig opløfter jeg mine Øjne, du, som sidder i Himmelen!

К Теби подижем очи своје, који живиш на небесима!

2 Se, som Tjeneres Øjne agte paa deres Herrers Haand, som en Tjenestepiges Øjne paa hendes Frues Haand, saa agte vore Øjne paa Herren vor Gud, indtil han vorder os naadig.

Као што су очи слугама упрте у руку господара њихових, као очи слушкињине у руку госпође њене, тако су очи наше у Господа Бога нашег, док се смилује на нас.

3 Vær os naadig, Herre! vær os naadig; thi vi ere saare mættede af Foragt.

Смилуј се на нас, Господе, смилуј се на нас, јер смо се довољно наситили срамоте;

4 Vor Sjæl er saare mættet af de sorgløses Spot og de hovmodiges Foragt.

Довољно се наситила душа наша руга од поноситих, и срамоте од охолих.