Salme 108

1 En Sang, en Psalme af David.

Готово је срце моје, Боже; певаћу и хвалићу заједно са славом својом.

2 Trøstigt er mit Hjerte, o Gud! jeg vil synge, jeg vil lege paa Harpe, ogsaa min Ære skal juble.

Прени се псалтире и гусле, устаћу рано.

3 Vaagn op, Psalter og Harpe! jeg vil vække Morgenrøden.

Славићу Тебе, Господе, по народима, појаћу Теби по племенима.

4 Jeg vil takke dig, Herre! iblandt Folkene og lege paa Harpe for dig iblandt Folkestammer.

Јер је сврх небеса милост Твоја и до облака истина Твоја.

5 Thi din Miskundhed er stor over Himlene og din Sandhed indtil Skyerne.

Узвиси се више небеса, Боже, и по свој земљи нека буде слава Твоја!

6 Ophøj dig, Gud! over Himlene, og din Ære være over al Jorden!

Да би се избавили мили Твоји, помози десницом својом, и услиши ме.

7 Paa det dine elskelige maa udfries, saa frels med din højre Haand og bønhør os!

Бог рече у светињи својој: "Веселићу се, разделићу Сихем, и долину Сокот размерићу.

8 Gud har talt i sin Helligdom, jeg vil fryde mig; jeg vil uddele Sikem og opmaale Sukots Dal.

Мој је Галад, мој је Манасија, Јефрем је крепост главе моје, Јуда скиптар мој.

9 Mig hører Gilead til, mig hører Manasse til, og Efraim er mit Hoveds Værn, Juda er min Herskerstav.

Моав је чаша из које се умивам, Едому ћу пружити обућу своју; над земљом филистејском попеваћу."

10 Moab er mit Vadskefad; jeg vil kaste min Sko til Edom; bryd ud i Jubel over mig, du Filisterland!

Ко ће ме одвести у тврди град? Ко ће ме отпратити до Едома?

11 Hvo vil føre mig tilden faste Stad? hvo har ledet mig til Edom?

Зар нећеш Ти, Боже, који си нас одбацио, и не идеш, Боже, с војскама нашим?

12 Mon ikke du, Gud, som har forkastet os? og vil du, Gud, ikke uddrage med vore Hære?

Дај нам помоћ у тескоби, одбрана је човечија узалуд.

13 Fly os Hjælp af Nød; thi Menneskers Hjælp er Forfængelighed. Ved Gud ville vi vinde Kraft; og han skal nedtræde vore Fjender.

Богом смо јаки; Он гази непријатеље наше.