Ordsprogene 31
1 Lemuels, en Konges, Ord; et varslende Ord, hvormed hans Moder underviste ham.
Речи цара Лемуила; сабране речи, којима га је учила мати његова.
2 Hvad? min Søn! og hvad? mit Livs Søn! og hvad? mine Løfters Søn!
Шта, сине мој, шта, сине утробе моје, и шта, сине завета мојих?
3 Giv ikke Kvinderne din Kraft, og giv dig ikke ind paa en Vej, der ødelægger Konger.
Не дај крепост своју женама, ни путеве своје онима што сатиру цареве.
4 Det bør ikke Konger, Lemuel! det bør ikke Konger at drikke Vin, ej heller Fyrster at drikke stærk Drik,
Није за цареве, Лемуило, није за цареве да пију вино, ни за кнезове да пију силовито пиће,
5 at han ikke skal drikke og glemme det, som er Lov, og forvende alle elendige Folks Ret.
Да не би пијући заборавио уредбе, и изменио правицу коме невољнику.
6 Giver stærk Drik til den, som er ved at omkomme, og Vin til den, som er beskelig bedrøvet i Sjælen,
Подајте силовито пиће ономе који хоће да пропадне, и вино онима који су тужног срца;
7 at han maa drikke og glemme sin Armod og ikke mere komme sin Møje i Hu.
Нека се напије и заборави своје сиромаштво, и да се више не сећа своје муке.
8 Oplad din Mund for den stumme til alle forladte Børns Ret.
Отварај уста своја за немога, за ствар свих намењених смрти.
9 Oplad din Mund, døm Retfærdighed, og skaf den elendige og fattige Ret!
Отварај уста своја, суди право, дај правицу невољноме и убогоме.
10 Hvo finder en duelig Hustru? hun er langt mere værd end Perler.
Ко ће наћи врсну жену? Јер вреди више него бисер.
11 Hendes Mands Hjerte forlader sig paa hende, og Indtægt mangler ikke.
Ослања се на њу срце мужа њеног, и добитка неће недостајати.
12 Hun gør ham godt og intet ondt i alle sit Livs Dage.
Чини му добро, а не зло, свега века свог.
13 Hun søger efter Uld og Hør og arbejder gerne med sine Hænder.
Тражи вуне и лана, и ради по вољи рукама својим.
14 Hun er ligesom en Købmands Skibe, hun lader sit Brød komme langvejs fra.
Она је као лађа трговачка, из далека доноси храну своју.
15 Og hun staar op, medens det endnu er Nat, og giver sit Hus Mad og sine Piger deres bestemte Arbejde.
Устаје док је још ноћ, даје храну чељади својој и посао девојкама својим.
16 Hun tænker paa Agerland og faar det; af sine Hænders Frugt planter hun en Vingaard.
Мисли о њиви, и узме је, од рада руку својих сади виноград.
17 Hun omgjorder sine Lænder med Kraft og gør sine Arme stærke.
Опасује снагом бедра своја и крепи мишице своје.
18 Hun skønner, at hendes Handel er god; hendes Lampe slukkes ikke om Natten.
Види како јој је добра радња, не гаси јој се ноћу жижак.
19 Hun udstrækker sine Hænder til Rokken, og hendes Hænder tage fat paa Tenen.
Рукама својим маша се преслице, и прстима својим држи вретено.
20 Hun udbreder sin Haand til den elendige og udstrækker sine Hænder til den fattige.
Руку своју отвара сиромаху, и пружа руке убогоме.
21 Hun frygter ikke for sit Hus, naar der er Sne; thi hele hendes Hus er klædt i karmesinrødt Tøj.
Не боји се снега за своју чељад, јер сва чељад њена има по двоје хаљине.
22 Hun gør sig Tæpper; fint Linned og Purpur er hendes Klædning.
Покриваче сама себи гради, тако платно и скерлет одело јој је
23 Hendes Mand er navnkundig i Portene, naar han sidder sammen med de ældste i Landet.
Зна се муж њен на вратима кад седи са старешинама земаљским.
24 Hun gør kosteligt Linklæde og sælger det og bringer Købmanden Bælter til Salgs.
Кошуље гради и продаје, и појасе даје трговцу.
25 Kraft og Herlighed er hendes Klædebon, og hun ler ad den kommende Tid.
Одело јој је крепост и лепота, и осмева се на време које иде.
26 Hun oplader sin Mund med Visdom, og Kærligheds Lov er paa hendes Tunge.
Уста своја отвара мудро и на језику јој је наука блага.
27 Hun ser efter, hvorledes det gaar til i hendes Hus, og æder ikke Ladheds Brød.
Пази на владање чељади своје, и хлеба у лењости не једе.
28 Hendes Sønner staa op og prise hende; hendes Husbond roser hende ogsaa:
Синови њени подижу се и благосиљају је; муж њен такође хвали је;
29 „Mange Døtre forhverve Formue; men du staar over dem alle sammen‟.
Многе су жене биле врсне, али ти их надвишујеш све.
30 Yndighed er Bedrag, og Skønhed er Forfængelighed; men en Kvinde, som frygter Herren, hun skal roses.
Љупкост је преварна и лепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу.
31 Giver hende af hendes Hænders Frugt, og hendes Gerninger skulle prise hende i Portene.
Подајте јој од плода руку њених, и нека је хвале на вратима дела њена.
