Ordsprogene 28
1 De ugudelige fly, og der er ingen, som forfølger dem; men de retfærdige ere trygge som en ung Løve.
Беже безбожници кад их нико не гони, а праведници су као лавићи без страха.
2 Formedelst Landets Overtrædelse blive dets Fyrster mange; men iblandt Folk, der have Forstand og Kundskab, lever han længe.
Кад се у земљи зла чине, настају јој многи кнезови; али кад се нађе човек разуман и вешт, остаје дуго.
3 Er han en fattig Mand, og trykker han den ringe, da bliver han som en Regn, der bortskyller, saa at der ikke bliver Brød.
Човек сиромах који чини криво убогима јесте као силан дажд иза ког нестаје хлеба.
4 De, som forlade Loven, rose de ugudelige; men de, som bevare Loven, strides med dem.
Који остављају закон, хвале безбожнике; а који држе закон, противе им се.
5 Onde Folk forstaa ikke Ret; men de, som søge Herren, forstaa alting.
Зли људи не разумеју шта је право; а који траже Господа, разумеју све.
6 Bedre er en fattig, som vandrer i sin Oprigtighed, end den forvendte, som vandrer paa tvende Veje, om han end er rig.
Бољи је сиромах који ходи у безазлености својој него ко иде кривим путевима ако је и богат.
7 Den, som bevarer Loven, er en forstandig Søn; men den, som har Omgang med Fraadsere, beskæmmer sin Fader.
Ко чува закон, син је разуман; а ко се дружи с изјелицама, срамоти оца свог.
8 Hvo som formerer sit Gods ved Aager og Rente, samler det til at skænkes de ringe.
Ко умножава добро своје ујмом и придавком, сабира ономе који ће раздавати сиромасима.
9 Hvo som vender sit Øre bort fra at høre Loven, endog hans Bøn er en Vederstyggelighed.
Ко одвраћа ухо своје да не чује закон, и молитва је његова мрска.
10 Hvo som leder de retsindige vild paa Ondskabs Vej, han skal falde i sin egen Grav; men de oprigtige skulle arve, hvad godt er.
Ко заводи праве на зао пут, пашће у јаму своју, а безазлени наследиће добро.
11 En rig Mand er viis i sine egne Øjne; men den ringe, som er forstandig, skal ransage ham.
Богат човек мисли да је мудар, али разуман сиромах испитује га.
12 Naar de retfærdige fryde sig, da er der stor Herlighed; men naar ugudelige rejse sig, skal man lede efter Folk.
Кад се радују праведни, велика је слава; а кад се подижу безбожници, тражи се човек.
13 Den, som skjuler sine Overtrædelser, skal ikke have Lykke; men den, som bekender dem og afstaar fra dem, skal faa Barmhjertighed.
Ко крије преступе своје, неће бити срећан; а ко признаје и оставља, добиће милост.
14 Saligt er det Menneske, som altid frygter; men den, som forhærder sit Hjerte, skal falde i Ulykke.
Благо човеку који се свагда боји; а ко је тврдоглав, упада у зло.
15 Som en brølende Løve og en omstrejfende Bjørn er den ugudelige, der hersker over et fattigt Folk.
Безбожник који влада народом сиромашним, лав је који риче и медвед гладан.
16 En Fyrste, som fattes Forstand, er og en stor Undertrykker; men hvo der hader uretfærdig Vinding, skal forlænge sine Dage.
Кнез без разума чини много неправде, а који мрзи на лакомство, живеће дуго.
17 Et Menneske, betynget med en Sjæls Blod, flyr til Graven; man holde ikke paa ham.
Човек који чини насиље крви људској, бежаће до гроба, а нико га неће задржати.
18 Hvo som vandrer oprigtigt, skal frelses; men hvo som er forvendt og vandrer paa tvende Veje, skal falde paa een af dem.
Ко ходи у безазлености, спашће се; а ко је опак на путевима, пашће у један мах.
19 Hvo som dyrker sin Jord, skal mættes af Brød; men den, som løber efter Løsgængere, skal mættes med Armod.
Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, наситиће се сиротиње.
20 En trofast Mand skal faa mange Velsignelser; men den, som haster efter at blive rig, skal ikke kendes uskyldig.
Човек веран обилује благословима; а ко нагли да се обогати, неће бити без кривице.
21 Det er ikke godt at anse Personer; og dog kan en Mand forsynde sig for et Stykke Brøds Skyld.
Није добро гледати ко је ко, јер за залогај хлеба човек ће учинити зло.
22 En Mand med et ondt Øje haster efter Gods og ved ikke, at Mangel skal komme over ham.
Нагли да се обогати човек завидљив, а не зна да ће му доћи сиромаштво.
23 Hvo der irettesætter et Menneske, skal derefter finde mere Gunst end den, som smigrer med Tungen.
Ко укорава човека наћи ће после већу милост него који ласка језиком.
24 Hvo der stjæler fra sin Fader eller sin Moder og siger: Det er ingen Synd, han er Stalbroder til en Ødeland.
Ко краде оца свог и матер своју, и говори: Није грех, он је друг крвнику.
25 Den, hvis Sjæl er stolt, vækker Trætte; men den, som forlader sig paa Herren, skal blive rig.
Охоли замеће свађу; а ко се узда у Господа, изобиловаће.
26 Hvo som forlader sig paa sit Hjerte, han er en Daare; men den, som vandrer i Visdom, han skal reddes.
Ко се узда у своје срце, безуман је; а ко ходи мудро, избавиће се.
27 Hvo som giver den fattige, skal ikke have Mangel; men over den, som lukker sine Øjne til, skal der være mange Forbandelser.
Ко даје сиромаху, неће му недостајати; а ко одвраћа очи своје, биће му много клетава.
28 Naar de ugudelige rejse sig, skjule Folk sig; men naar de omkomme, ville de retfærdige blive mange.
Кад се подижу безбожници, сакрива се човек; а кад гину, умножавају се праведни.
