Ordsprogene 26
1 Som Sneen om Sommeren og som Regnen om Høsten saa passer Ære ikke for en Daare.
Као снег у лето и дажд о жетви, тако не доликује безумноме част.
2 Som en Spurv i Fart, som en Svale i Flugt saaledes vil en Forbandelse, som sker uden Aarsag, ikke træffe ind.
Као врабац кад прхне и ласта кад одлети, тако клетва незаслужена неће доћи.
3 En Svøbe er for Hesten og en Tømme for Asenet og et Ris for Daarers Ryg.
Бич коњу, узда магарцу, а батина безумницима на леђа.
4 Svar ej en Daare efter hans Taabelighed, at ikke ogsaa du skal blive ham lig.
Не одговарај безумнику по безумљу његовом, да не будеш и ти као он.
5 Svar en Daare efter hans Taabelighed, at han ikke skal være viis i sine egne Øjne.
Одговори безумнику према безумљу његовом, да не мисли да је мудар.
6 Fødderne hugger den af sig, og Fortrædelighed maa den drikke, som sender Bud ved en Daare.
Ко шаље безумника да му шта сврши, он одсеца себи ноге и пије неправду.
7 Tager Benene fra den halte og Tankesproget bort, som er i Daarers Mund.
Како хроми храмље ногама својим, таква је беседа у устима безумних.
8 Som den, der binder Stenen fast i Slyngen, saa er den, der giver en Daare Ære.
Као да баца драги камен у гомилу камења, тако ради ко чини част безумноме.
9 Som en Tjørnekæp, der kommer i den druknes Haand, saa er Tankesproget i Daarers Mund.
Као трн кад дође у руку пијаноме, таква је беседа у устима безумних.
10 Som en Pil, der saarer alt, saa er den, der lejer en Daare, og den, der lejer vejfarende.
Много муке задаје свима ко плаћа безумнику и ко плаћа преступницима.
11 Ligesom en Hund vender sig til sit eget Spy, saa er Daaren, som gentager sin Taabelighed.
Као што се пас повраћа на своју бљувотину, тако безумник понавља своје безумље.
12 Har du set en Mand, som er viis i sine egne Øjne, da er der mere Forhaabning om en Daare end om ham.
Јеси ли видео човека који мисли да је мудар? Више има надања од безумнога него од њега.
13 Den lade siger: Der er en grum Løve paa Vejen, en Løve paa Gaderne.
Лењивац говори: Љути је лав на путу, лав је на улицама.
14 Som Døren drejer sig om paa sine Hængsler, saa den lade paa sin Seng.
Као што се врата обрћу на чеповима својим, тако ленивац на постељи својој.
15 Den lade stikker sin Haand i Fadet; det bliver ham besværligt at lade den komme til sin Mund igen.
Ленивац крије руку своју у недра, тешко му је принети је к устима.
16 Den lade er visere i sine egne Øjne end syv, som svare forstandigt.
Ленивац мисли да је мудрији од седморице који одговарају разумно.
17 Som den, der griber Hunden fat ved Ørene, saa er den, der gaar forbi og kommer i Vrede over en Trætte, der ikke kommer ham ved.
Пса за уши хвата ко се пролазећи жести за туђу распру.
18 Som en gal, der udkaster Gnister, Pile og Død,
Какав је безумник који баца искре и стреле смртне,
19 saa er den Mand, der besviger sin Næste og siger: Skæmter jeg ikke?
Такав је сваки који превари ближњег свог па онда вели: Шалио сам се.
20 Naar der intet Ved er mere, udslukkes Ilden; og naar der ingen Bagvadsker er, stilles Trætte.
Кад нестане дрва, угаси се огањ; тако кад нема опадача, престаје распра.
21 Kul til Gløder og Ved til Ild: Saa er en trættekær Mand til at optænde Kiv.
Угаљ је за жеравицу, дрва за огањ, а човек свадљивац да распаљује свађу.
22 En Bagvadskers Ord lyde som Skæmt, dog trænge de ind i inderste Bug.
Речи су опадачеве као речи избијених, али силазе унутра у трбух.
23 Som et Potteskaar, der er overdraget med urent Sølv, saa ere brændende Læber og et ondt Hjerte.
Као сребрна пена којом се обложи цреп, такве су усне непријатељске и зло срце.
24 Den hadefulde forstiller sig med sine Læber, men inden i sig nærer han Svig.
Ненавидник се претвара устима својим, а у срцу слаже превару.
25 Naar han gør sin Røst yndig, da tro ham ikke; thi der er syv Vederstyggeligheder i hans Hjerte.
Кад говори умиљатим гласом, не веруј му, јер му је у срцу седам гадова.
26 Den, hvis Had er skjult ved Bedrag, hans Ondskab skal blive aabenbaret i Forsamlingen.
Мржња се покрива лукавством, али се злоћа њена открива на збору.
27 Hvo som graver en Grav, skal selv falde i den; og hvo som vælter en Sten op, paa ham skal den falde tilbage.
Ко јаму копа, у њу ће пасти; и ко камен ваља, на њега ће се превалити.
28 En falsk Tunge hader dem, som den har knust, og en glat Mund bereder Fald.
Језик лажан мрзи на оне које сатире, и уста која ласкају граде погибао.
