Ordsprogene 1
1 Ordsprog af Salomo, Davids Søn, Israels Konge,
Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
2 for af dem at faa Visdom og Undervisning, for at forstaa Forstandens Ord;
Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
3 for at modtage Undervisning i Klogskab, modtage Ret og Retfærdighed og Retvished;
Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
4 for at give de uvidende Vid, de unge Kundskab og Kløgt.
Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
5 Hvo som er viis, høre til og gaa frem i Lærdom, og hvo som er forstandig, vinde Evne til at styre;
Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
6 for at forstaa Ordsprog og Gaader, Vismænds Ord og deres mørke Taler.
Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
7 Herrens Frygt er Begyndelse til Kundskab; Daarerne foragte Visdom og Undervisning.
Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
8 Hør, min Søn! din Faders Undervisning, og forlad ikke din Moders Lov;
Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
9 thi de ere en yndig Krans til dit Hoved og Kæder til din Hals.
Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
10 Min Søn! naar Syndere lokke dig, da samtyk ikke!
Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
11 Dersom de sige: Gak med os, vi ville lure efter Blod, vi ville efterstræbe den uskyldige, som er uden Sag;
Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
12 vi ville, som Dødsriget, sluge dem levende, ja hele og holdne, som de, der nedfare i Hulen; (Sheol h7585)
Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму; (Sheol h7585)
13 vi ville finde alle Haande dyrebart Gods, vi ville fylde vore Huse med Rov;
Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
14 du skal tage din Lod iblandt os, vi ville alle sammen have een Pose:
Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
15 Min Søn! vandre ikke paa Vej med dem, hold din Fod tilbage fra deres Sti;
Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
16 thi deres Fødder haste til ondt, og de skynde sig for at udøse Blod;
Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
17 thi forgæves udspændes Garn for alle Fugles Øjne;
Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
18 og de lure paa deres eget Blod, de efterstræbe deres eget Liv.
А они вребају своју крв и заседају својој души.
19 Saa ere enhvers Veje, som er hengiven til Gerrighed; den tager sine egne Herrers Liv.
Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
20 Visdommen raaber udenfor, den opløfter sin Røst paa Gaderne;
Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
21 paa Hjørnet af de befærdede Gader raaber den; ved Indgangene til Portene, i Staden, taler den sine Ord:
У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
22 Hvor længe ville I uvidende elske Uvidenhed, og Spotterne have Lyst til Spot, og Daarer hade Kundskab?
Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
23 Vender eder til min Revselse; se, jeg vil udgyde min Aand over eder, jeg vil kundgøre eder mine Ord.
Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
24 Efterdi jeg raabte, og I vægrede eder, jeg udrakte min Haand, og ingen gav Agt;
Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
25 og I lode alt mit Raad fare og vilde ikke vide af min Revselse:
Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
26 Saa vil jeg, jeg selv le i eders Ulykke, jeg vil spotte, naar det kommer, som I frygte for;
Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
27 naar det, som I frygte for, kommer som en Ødelæggelse, og eders Ulykke kommer som en Hvirvelvind, naar Angest og Trængsel kommer over eder:
Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
28 Da skulle de paakalde mig, men jeg skal ikke svare, de skulle søge mig, men ikke finde mig.
Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
29 Fordi de hadede Kundskab og udvalgte ikke Herrens Frygt,
Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
30 fordi de ikke vilde vide af mit Raad, men foragtede al min Revselse:
Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
31 Saa skulle de æde Frugten af deres Veje og blive mætte af deres egne Raad.
Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
32 Thi de uvidendes Frafald skal volde dem Død, og Daarers Tryghed skal ødelægge dem selv.
Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
33 Men hvo mig lyder, skal bo tryggelig og være rolig, uden Frygt for det onde.
Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
