< Jonas 2 >
1 Og Jonas bad til Herren sin Gud fra Fiskens Liv,
Юнус белиқниң қарнида туруп Пәрвәрдигарға мундақ дуа қилди: —
2 og han sagde: Jeg raabte til Herren ud af min Angest, og han svarede mig; jeg, skreg fra Dødsrigets Skød, du hørte min Røst. (Sheol )
«Мән дәрд-әлимимдин Пәрвәрдигарға пәряд көтәрдум, У маңа иҗабәт қилди. Мән тәһтисараниң тәктидин пәряд қилдим, Сән авазимға қулақ салдиң. (Sheol )
3 Du kastede mig i Dybet, midt i Havet, og Strømmen omgav mig; alle dine Vover og dine Bølger gik over mig.
Чүнки Сән мени деңиз тәктигә, деңиз қарниға ташливәттиң, Кәлкүн еқинлири мени арисиға еливалди, Сениң барлиқ долқунлириң һәм өркәшлириң үстүмдин өтүп кәтти;
4 Og jeg sagde: Jeg er udstødt fra dine Øjne, men jeg skal atter skue hen til dit hellige Tempel.
Вә мән: «Мән нәзириңдин ташливетилгәнмән; Бирақ мән йәнила муқәддәс ибадәтханаңға қарап үмүт билән тәлмүримән» — дедим.
5 Vandene omsluttede mig indtil Sjælen, Dybet omgav mig, Tang var viklet om mit Hoved.
Сулар мени жутуп кәткидәк дәриҗидә оривалди, Деңиз тәкти мени қапсивалди; Деңиз чөплири бешимға чирмишивалди.
6 Jeg sank ned til Bjergenes Grunde, Jordens Porte vare lukkede efter mig for evigt; men du Herre, min Gud, drog mit Liv op af Graven.
Мән тағларниң тәглиригичә чүшүп кәттим; Йәр-зимин тегидики тақақлар мени әбәдил-әбәткичә қамап қойди; Һалбуки, Сән җенимни һаң ичидин чиқардиң, и Пәрвәрдигар Худайим.
7 Der min Sjæl i mit Indre forsmægtede, kom jeg Herren i Hu; og min Bøn kom til dig i dit hellige Tempel.
Җеним ичимдә һалидин кәткәндә Пәрвәрдигарни есимгә кәлтүрдум, Дуайим Саңа йетип, Муқәддәс ибадәтханаңға кирип кәлди.
8 De, som tage Vare paa Løgnens Gøglebilleder, de have forladt ham, som er dem Miskundhed.
Бемәна әрзимәс бутларға чоқунғанлар өзигә несип болған меһриванлиқтин мәһрум болиду.
9 Men jeg, jeg vil med Taksigelses Røst ofre til dig, jeg vil betale det, jeg har lovet; Frelse er der hos Herren.
Бирақ мән болсам тәшәккүр садайим билән Саңа қурбанлиқ қилимән; Мән ичкән қәсәмлиримни Сениң алдиңда ада қилимән. Ниҗат-қутқузуш Пәрвәрдигардиндур!»
10 Og Herren bød Fisken, og den udspyede Jonas paa det tørre Land.
Пәрвәрдигар белиққа буйруди, белиқ Юнусни қуруқлуққа қәй қилди.