Johannes 3
1 Men der var en Mand af Farisæerne, han hed Nikodemus, en Raadsherre iblandt Jøderne.
Беше пак човек међу фарисејима, по имену Никодим, кнез јеврејски.
2 Denne kom til ham om Natten og sagde til ham: „Rabbi! vi vide, at du er en Lærer kommen fra Gud; thi ingen kan gøre disse Tegn, som du gør, uden Gud er med ham.‟
Овај дође к Исусу ноћу и рече Му: Рави! Знамо да си ти учитељ од Бога дошао; јер нико не може чудеса ових чинити која ти чиниш ако није Бог с њим.
3 Jesus svarede og sagde til ham: „Sandelig, sandelig, siger jeg dig, uden nogen bliver født paany, kan han ikke se Guds Rige.‟
Одговори Исус и рече му: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко наново не роди, не може видети царство Божије.
4 Nikodemus siger til ham: „Hvorledes kan et Menneske fødes, naar han er gammel? Mon han kan anden Gang komme ind i sin Moders Liv og fødes?‟
Рече Никодим Њему: Како се може човек родити кад је стар? Еда ли може по други пут ући у утробу матере своје и родити се?
5 Jesus svarede: „Sandelig, sandelig, siger jeg dig, uden nogen bliver født af Vand og Aand, kan han ikke komme ind i Guds Rige.
Одговори Исус: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божије.
6 Hvad der er født af Kødet, er Kød; og hvad der er født af Aanden, er Aand.
Шта је рођено од тела, тело је; а шта је рођено од Духа, дух је.
7 Forundre dig ikke over, at jeg sagde til dig: I maa fødes paany.
Не чуди се што ти рекох; ваља вам се наново родити.
8 Vinden blæser, hvorhen den vil, og du hører dens Susen, men du ved ikke, hvorfra den kommer, og hvor den farer hen; saaledes er det med hver den, som er født af Aanden.‟
Дух дише где хоће, и глас његов чујеш, а не знаш откуда долази и куда иде; тако је сваки човек који је рођен од Духа.
9 Nikodemus svarede og sagde til ham: „Hvorledes kan dette ske?‟
Одговори Никодим и рече Му: Како може то бити?
10 Jesus svarede og sagde til ham: „Er du Israels Lærer og forstaar ikke dette?
Исус одговори и рече му: Ти си учитељ Израиљев, и то ли не знаш?
11 Sandelig, sandelig, siger jeg dig, vi tale det, vi vide, og vidne det, vi have set; og I modtage ikke vort Vidnesbyrd.
Заиста, заиста ти кажем да ми говоримо шта знамо, и сведочимо шта видесмо, и сведочанство наше не примате.
12 Naar jeg siger eder de jordiske Ting, og I ikke tro, hvorledes skulle I da tro, naar jeg siger eder de himmelske?
Кад вам казах земаљско па не верујете, како ћете веровати ако вам кажем небеско?
13 Og ingen er faren op til Himmelen, uden han, som for ned fra Himmelen, Menneskesønnen, som er i Himmelen.
И нико се не попе на небо осим који сиђе с неба, Син човечији који је на небу.
14 Og ligesom Moses ophøjede Slangen i Ørkenen, saaledes bør Menneskesønnen ophøjes,
И као што Мојсије подиже змију у пустињи, тако треба Син човечији да се подигне.
Да ниједан који Га верује не погине, него да има живот вечни: (aiōnios g166)
16 Thi saaledes elskede Gud Verden, at han gav sin Søn den enbaarne, for at hver den, som tror paa ham, ikke skal fortabes, men have et evigt Liv. (aiōnios g166)
Јер Богу тако омиле свет да је и Сина свог Јединородног дао, да ниједан који Га верује не погине, него да има живот вечни. (aiōnios g166)
17 Thi Gud sendte ikke sin Søn til Verden, for at han skal dømme Verden, men for at Verden skal frelses ved ham.
Јер Бог не посла Сина свог на свет да суди свету, него да се свет спасе кроза Њ.
18 Den, som tror paa ham, dømmes ikke; men den, som ikke tror, er allerede dømt, fordi han ikke har troet paa Guds enbaarne Søns Navn.
Који Њега верује не суди му се, а који не верује већ је осуђен, јер не верова у име Јединородног Сина Божијег.
19 Og dette er Dommen, at Lyset er kommet til Verden, og Menneskene elskede Mørket mere end Lyset; thi deres Gerninger vare onde.
А суд је овај што видело дође на свет, и људима омиле већма тама неголи видело; јер њихова дела беху зла.
20 Thi hver den, som øver ondt, hader Lyset og kommer ikke til Lyset, for at hans Gerninger ikke skulle revses.
Јер сваки који зло чини мрзи на на видело и не иде к виделу да не покарају дела његова, јер су зла.
21 Men den, som gør Sandheden, kommer til Lyset, for at hans Gerninger maa blive aabenbare; thi de ere gjorte i Gud.‟
А ко истину чини иде к виделу, да се виде дела његова, јер су у Богу учињена.
22 Derefter kom Jesus og hans Disciple ud i Judæas Land, og han opholdt sig der med dem og døbte.
А потом дође Исус и ученици Његови у јудејску земљу, и онде живљаше с њима и крштаваше.
23 Men ogsaa Johannes døbte i Ænon, nær ved Salem, fordi der var meget Vand der; og man kom derhen og lod sig døbe.
А Јован крштаваше у Енону близу Салима, јер онде беше много воде; и долажаху те их крштаваше.
24 Thi Johannes var endnu ikke kastet i Fængsel.
Јер још не беше Јован бачен у тамницу.
25 Da opkom der en Strid imellem Johannes's Disciple og en Jøde om Renselse.
Тада постаде распра међу ученицима Јовановим и Јеврејима око чишћења.
26 Og de kom til Johannes og sagde til ham: „Rabbi! han, som var hos dig hinsides Jordan, han, hvem du gav Vidnesbyrd, se, han døber, og alle komme til ham.‟
И дођоше к Јовану и рекоше му: Рави! Онај што беше с тобом преко Јордана, за кога си ти сведочио, ево он крштава, и сви иду к њему.
27 Johannes svarede og sagde: „Et Menneske kan slet intet tage, uden det er ham givet fra Himmelen.
Јован одговори и рече: Не може човек ништа примити ако му не буде дано с неба.
28 I ere selv mine Vidner paa, at jeg sagde: Jeg er ikke Kristus, men jeg er udsendt foran ham.
Ви сами мени сведочите да рекох: Ја нисам Христос, него сам послан пред Њим.
29 Den, som har Bruden, er Brudgom; men Brudgommens Ven, som staar og hører paa ham, glæder sig meget over Brudgommens Røst. Saa er da denne min Glæde bleven fuldkommen.
Ко има невесту женик је, а пријатељ жеников стоји и слуша га, и радошћу радује се гласу жениковом. Ова дакле радост моја испуни се.
30 Han bør vokse, men jeg forringes.
Онај треба да расте, а ја да се умањујем.
31 Den, som kommer ovenfra, er over alle; den, som er af Jorden, er af Jorden og taler af Jorden; den, som kommer fra Himmelen, er over alle.
Који одозго долази над свима је; који је са земље од земље је, и говори од земље; који долази с неба над свима је.
32 Og det, som han har set og hørt, vidner han; og ingen modtager hans Vidnesbyrd.
И шта виде и чу оно сведочи; и сведочанство Његово нико не прима.
33 Den, som har modtaget hans Vidnesbyrd, har beseglet, at Gud er sanddru.
Који прими Његово сведочанство, потврди да је Бог истинит.
34 Thi han, hvem Gud udsendte, taler Guds Ord; Gud giver nemlig ikke Aanden efter Maal.
Јер кога Бог посла, онај речи Божије говори: јер Бог Духа не даје на меру.
35 Faderen elsker Sønnen og har givet alle Ting i hans Haand.
Јер Отац љуби Сина, и све даде у руке Његове.
