Job 35
1 Og Elihu svarede fremdeles og sagde:
Још говори Елијуј и рече:
2 Holder du dette for Ret — du sagde jo: Jeg er retfærdigere end Gud —
Мислиш ли да си право рекао: Моја је правда већа од Божије?
3 at du siger: Hvad gavner det dig? hvad Gavn har jeg deraf, fremfor om jeg syndede?
Јер си рекао: Шта ће ми помоћи, каква ће ми бити корист, да не грешим?
4 Jeg vil give Svar til dig og til dine Venner med dig:
Ја ћу одговорити теби и друговима твојим с тобом.
5 Sku Himmelen og se og betragt Skyerne; de ere højt over dig.
Погледај небо, и види; погледај облаке, како су виши од тебе.
6 Dersom du har syndet, hvad kan du gøre imod ham? og ere dine Overtrædelser mange, hvad kan du volde ham?
Ако грешиш, шта ћеш Му учинити? Или ако се умноже безакоња твоја, шта ћеш Му наудити?
7 Dersom du er retfærdig, hvad kan du give ham? eller hvad skal han modtage af din Haand?
Ако си праведан, шта ћеш Му дати? Или шта ће примити из руке твоје?
8 Et Menneske, som du er, vedkommer din Ugudelighed, og et Menneskes Barn din Retfærdighed.
Човеку какав си може наудити твоја злоћа, и сину човечијем помоћи твоја правда.
9 Over de mangfoldige Undertrykkelser raaber man, skriger om Hjælp imod de mægtiges Arm.
Вапију од великог насиља којима се чини, и вичу на руку силних;
10 Men ingen siger: Hvor er Gud, som skabte mig, han, som giver Lovsange om Natten;
А ни један не говори: Где је Бог, Створитељ мој, који даје песму ноћу;
11 som belærer os fremfor Dyrene paa Jorden og gør os visere end Fuglene under Himmelen?
Који чини те смо разумнији од зверја земаљског, и мудрији од птица небеских.
12 Der raabe de, men han svarer ikke, for de ondes Hovmods Skyld.
Тамо вичу с охолости злих људи, али не бивају услишени.
13 Kun Forfængelighed hører Gud ikke, og den Almægtige agter ikke derpaa.
Јер Бог не слуша таштину, и Свемогући не гледа на њу.
14 Ogsaa naar du siger, du skuer ham ikke, saa er Dommen alt for hans Ansigt, derfor vent paa ham!
А камоли кад кажеш: Не видиш то. Пред Њим је суд; чекај Га.
15 Men nu, fordi hans Vrede ikke hjemsøger, og han ikke agter stort paa Overmodet:
А сада чим те гнев походи, није ништа, нити је гледао на све што си учинио;
16 Saa oplader Job sin Mund med Forfængelighed, han gør Ordene mangfoldige uden Forstand.
Зато Јов на празно отвара уста своја, и безумно умножава речи.
