< Job 22 >
1 Da svarede Elifas, Themaniten, og sagde:
А Елифас Теманац одговори и рече:
2 Mon en Mand kan gavne Gud? nej; men han gavner sig selv, naar han handler klogelig.
Може ли Богу бити човек користан? Сам је себи користан човек мудар.
3 Mon det er den Almægtige en Fordel, at du er retfærdig? og mon det er ham en Vinding, at du holder dine Veje fuldkomne?
Је ли Свемогућем радост, ако си праведан? Или Му је добит, ако ходиш без мане?
4 Mon han af Frygt for dig skal overbevise dig og gaa i Rette med dig?
Хоће ли те карати и ићи на суд с тобом зато што те се боји?
5 Er ikke din Ondskab megen og ingen Ende paa dine Misgerninger?
Није ли злоћа твоја велика? И неправдама твојим има ли краја?
6 Thi du tog Pant af dine Brødre uden Føje og trak Klæderne af de nøgne.
Јер си узимао залог од браће своје низашта, и свлачио си хаљине с голих.
7 Du gav ikke den trætte Vand at drikke og nægtede den hungrige Brød.
Уморног ниси напојио воде, и гладноме ниси дао хлеба.
8 Men den Mand, hvis Arm var stærk, han havde Landet, og den, hvis Person var anset, boede deri.
Земља је била човека силног, и угледни је седео у њој.
9 Du lod Enker fare tomhændede, og de faderløses Arme knustes.
Удовице си отпуштао празне, и мишице сиротама потирао си.
10 Derfor er der Snarer trindt omkring dig, og Rædsel har hastelig forfærdet dig.
Зато су око тебе замке, и страши те страх изненада.
11 Eller ser du ikke Mørket og Vandfloden, som bedækker dig?
И мрак је око тебе да не видиш, и поводањ покрива те.
12 Er ikke Gud i den høje Himmel? og se de øverste Stjerner, hvor de ere høje!
Није ли Бог на висини небеској? Погледај горе звезде, како су високо.
13 Derfor siger du: Hvad ved Gud? skulde han kunne dømme igennem Mørket?
Али ти кажеш: Шта зна Бог? Еда ли ће кроз таму судити?
14 Skyerne ere et Skjul for ham, at han ikke ser, og han vandrer omkring Himlenes Kreds.
Облаци Га заклањају, те не види; хода по кругу небеском.
15 Vil du tage Vare paa Fortidens Vej, som de uretfærdige Folk have vandret paa,
Јеси ли запазио стари пут којим су ишли неправедници,
16 de, som reves bort, førend det var deres Tid, hvis Grundvold opløstes i en Strøm;
Који се искоренише пре времена и вода се разли по темељу њиховом?
17 de, som sagde til Gud: Vig fra os; og: Hvad den Almægtige vel skulde kunne gøre for dem.
Говораху Богу: Иди од нас. Шта би им учинио Свемогући?
18 Han havde dog fyldt deres Huse med godt; men de ugudeliges Raad er langt fra mig.
А Он им је напунио куће добра. Али намера безбожничка далеко је од мене.
19 De retfærdige se det og glæde sig, og den uskyldige spotter dem:
Видеће праведници и радоваће се, и безазлени подсмеваће им се.
20 „Sandelig, vor Modstander er tilintetgjort, og Ild har fortæret deres Herlighed‟.
Да, још није уништено добро наше, а остатак је њихов прождрао огањ.
21 Kære, hold dig til ham, og hav saa Fred! deraf skal komme godt til dig.
Сложи се с Њим и помири се; тако ће ти бити добро.
22 Kære, tag Lærdom af hans Mund, og læg hans Ord i dit Hjerte!
Прими из уста Његових закон, и сложи речи Његове у срцу свом.
23 Dersom du vender om til den Almægtige, da bliver du bygget op igen, ja, naar du holder Uret langt fra dine Telte.
Ако се вратиш к Свемогућем, опет ћеш се назидати, ако удаљиш од шатора својих безакоње,
24 Og kast Guldet i Støvet og Ofirs Guld blandt Bækkens Stene:
Тада ћеш метати по праху злато и офирско злато по камењу из потока.
25 Saa skal den Almægtige være dit Guld, og han skal være dit kostbare Sølv.
И Свемогући биће ти злато и сребро и сила твоја.
26 Thi da skal du forlystes ved den Almægtige og opløfte dit Ansigt til Gud.
Јер ћеш се тада радовати о Господу, и подигнућеш к Богу лице своје.
27 Du skal bede til ham, og han skal høre dig, og du skal betale dine Løfter.
Молићеш Му се, и услишиће те, и завете своје извршићеш.
28 Naar du beslutter en Ting, da skal den lykkes for dig, og Lyset skal skinne over dine Veje.
Шта год наумиш, излазиће ти; и на путевима твојим светлиће видело.
29 Naar man trykker dig ned, da siger du: Opad! og han skal frelse den, som slaar Øjnene ned.
Кад други буду понижени, рећи ћеш: Да се подигну; и Бог ће избавити оног ко је оборених очију.
30 Han skal fri endogsaa den, der ikke er uskyldig, og denne skal udfries ved dine Hænders Renhed.
Избавиће и оног који није без кривице; избавиће га чистотом руку твојих.