Job 17
1 Min Aand er brudt, mine Dage ere udslukkede, Gravene vente mig.
Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји.
2 Er der ikke Spot omkring mig, og maa mit Øje ikke dvæle ved deres Genstridighed?
Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.
3 Kære, stil mig Borgen hos dig, lov for mig; hvo er der ellers, der giver mig Haandslag?
Дај ми ко ће јамчити код Тебе; ко је тај који ће се руковати са мном?
4 Thi du har lukket deres Hjerte for Indsigt, derfor skal du ikke ophøje dem.
Јер си од њиховог срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити.
5 Man byder Venner ud til Bytte, og deres Børns Øjne hentæres.
Ко ласка пријатељима, његовим ће синовима очи посахнути.
6 Men han har stillet mig til at være et Ordsprog iblandt Folkene, og jeg er bleven som den, man spytter i Ansigtet.
Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима.
7 Derfor er mit Øje mørkt af Harm, og alle mine Lemmer ere som en Skygge.
Потамнело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сен.
8 For sligt maa de oprigtige forskrækkes, og den uskyldige harmes over den vanhellige.
Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемере.
9 Dog holder den retfærdige fast ved sin Vej, og den, som har rene Hænder, faar mere Styrke.
Али ће се праведник држати свог пута, и ко је чистих руку већма ће ојачати.
10 Men I, kommer kun alle frem igen, og jeg vil dog ikke finde en viis iblandt eder.
А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама.
11 Mine Dage ere gangne forbi; oprykkede ere mine Tanker, hvilke mit Hjerte besad.
Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу.
12 De gøre Nat til Dag; og Lyset skal være nær, naar Mørket kommer.
Од ноћи начинише дан, и светлост је близу мрака.
13 Dersom jeg end forventer noget, da er det Graven som min Bolig; jeg har redet mit Leje i Mørket. (Sheol h7585)
Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа; у тами ћу прострети постељу себи. (Sheol h7585)
14 Jeg har raabt til Graven: Du er min Fader! til Ormen: Min Moder og min Søster!
Гробу вичем: Ти си отац мој; црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја.
15 Hvor skulde da min Forventelse være? ja min Forventelse — hvo skuer den?
И где је сада надање моје? Моје надање ко ће видети?
