< Job 11 >

1 Da svarede Zofar, Naamathiten, og sagde:
А Софар Намаћанин одговори и рече:
2 Skal der ikke svares til de mange Ord? og mon en mundkaad Mand skal beholde Ret?
Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?
3 Skal din Skvalder bringe Folk til at tie? og skal du bespotte, og ingen beskæmme dig?
Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?
4 Thi du sagde: Min Lærdom er klar, og jeg er ren for dine Øjne.
Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.
5 Men gid dog Gud vilde tale og oplade sine Læber imod dig!
Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,
6 og at han vilde kundgøre dig Visdoms skjulte Ting! thi i den er dobbelt Kraft; da skulde du vide, at Gud endog eftergiver dig noget af din Misgerning.
И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.
7 Mon du kan naa til Guds Dybheder? mon du kan naa til den Almægtiges Begrænsning?
Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?
8 Den er saa høj som Himmelen, hvad vil du gøre? den er dybere end Helvede, hvad kan du vide? (Sheol h7585)
То су висине небеске, шта ћеш учинити? Дубље је од пакла, како ћеш познати? (Sheol h7585)
9 Dens Maal er længere end Jorden, den er bredere end Havet.
Дуже од земље, шире од мора.
10 Naar han farer frem og lukker til eller forsamler, hvo vil da holde ham tilbage?
Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?
11 Thi han kender forfængelige Folk og ser Uretfærdighed; skulde han da ikke agte derpaa?
Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?
12 Men en uforstandig vil faa Forstand, naar et Vildæsels Føl fødes til Menneske.
Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.
13 Dersom du bereder dit Hjerte og udstrækker dine Hænder til ham,
Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,
14 dersom du kaster Uretfærdigheden, som er i din Haand, langt bort og ikke lader Uret bo i dine Telte,
Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,
15 da skal du, fri for Lyde, kunne opløfte dit Ansigt og blive fast og ikke frygte.
Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;
16 Thi du skal glemme din Møje, du skal komme den i Hu som det Vand, der er løbet forbi.
Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;
17 Og din Levetid skal gaa frem klarere end Middagen, Mørket skal vorde som Morgenen.
Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;
18 Og du skal være tryg, thi der er Haab, og du skal spejde omkring dig og sove tryggelig.
Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.
19 Og du skal lægge dig, og ingen skal forfærde dig; og mange skulle bønfalde for dit Ansigt.
Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.
20 Men de ugudeliges Øjne skulle hentæres, og deres Tilflugt skal gaa tabt for dem, og deres Haab aandes ud med Livet.
Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.

< Job 11 >