< Ezekiel 11 >

1 Og Aanden opløftede mig og førte mig til den østre Port paa Herrens Hus, den, som er vendt imod Østen, og se, ved Indgangen til Porten var der fem og tyve Mænd; og jeg saa Jaasanja, Assurs Søn, midt iblandt dem, og Pelatja, Benajas Søn, Folkets Fyrster.
Роһ мени көтирип, Пәрвәрдигарниң өйиниң шәрқий, йәни шәриққә қарайдиған дәрвазисиға апарди; вә мана, дәрвазиниң босуғисида жигирмә бәш адәм туратти; мән уларниң оттурисида авамниң ақсақили болған, Аззурниң оғли Җаазания һәм Бәнаяниң оғли Пилатияни көрдүм.
2 Og han sagde til mig: Du Menneskesøn! det er de Mænd, som udtænke Uret, og som give onde Raad i denne Stad;
Вә У маңа: — И инсан оғли, қәбиһликни ойлап чиққучи, мошу шәһәрдә рәзил мәслиһәт бәргүчи адәмләр дәл булардур.
3 og som sige: Det er ikke saa nær, at vi skulle bygge Huse; denne er Gryden, og vi ere Kødet.
Улар: «Өйләрни селиш вақти йеқинлашти әмәсму? Бу шәһәр болса қазан, биз болсақ, ичидики гөш» — дәйду.
4 Derfor spaa imod dem, spaa, du Menneskesøn!
Шуңа уларни әйипләп бешарәт бәргин; — Бешарәт бәргин, и инсан оғли! — деди.
5 Og Herrens Aand faldt paa mig, og han sagde til mig: Sig, saa siger Herren: Saaledes sige I af Israels Hus, men de Tanker, som opstige i eders Aand, kender jeg.
Шуниң билән Пәрвәрдигарниң Роһи вуҗудумға урулуп чүшүп, маңа сөз қилған: «Пәрвәрдигар мундақ дәйду» — дегин. «Силәрниң шундақ дегиниңларни, и Исраил җәмәти; көңлүңләргә пүккән ой-пикриңларни, Мән билимән.
6 I have gjort dem af eder ihjelslagne mange i denne Stad og fyldt dens Gader med ihjelslagne.
Силәр мошу шәһәрдә адәм өлтүрүшни көпәйткәнсиләр; силәр рәстә-кочиларни өлтүрүлгәнләр билән толдурғансиләр».
7 Derfor, saa siger den Herre, Herre: Eders ihjelslagne, som I have lagt midt i den, de ere Kødet, og den selv er Gryden; men eder skal man udføre midt af den.
Шуңа Рәб Пәрвәрдигар мундақ дәйду: — «Силәр өлтүргән кишиләр болса, дәл шу гөштур, шәһәр болса қазандур; бирақ силәрни болса униңдин тартивалимән.
8 For Sværdet frygte I, og Sværdet vil jeg lade komme over eder, siger den Herre, Herre.
Силәр қиличтин қорқуп кәлгәнсиләр, вә Мән үстүңларға бир қилич чүшүримән» — дәйду Рәб Пәрвәрдигар.
9 Og jeg vil udføre eder midt af den og give eder i fremmedes Haand og holde Dom over eder.
«Шуниң билән Мән силәрни шәһәрдин тартивелип, ят адәмләрниң қолиға тапшуримән, силәрниң үстүңлардин һөкүм чиқирип җазалаймән.
10 For Sværdet skulle I falde, paa Israels Grænse vil jeg dømme eder; og I skulle fornemme, at jeg er Herren.
Силәр қиличлинип жиқилисиләр; Исраил чегаралирида үстүңларға һөкүм чиқирип җазалаймән; вә силәр Мениң Пәрвәрдигар екәнлигимни тонуп йетисиләр.
11 Den, den skal ikke blive eder Gryden, saa at I blive Kødet derudi; ved Israels Grænse vil jeg dømme eder.
Бу шәһәр силәр үчүн «қазан» болмайду, һәм силәрму униңки «гөш»и болмайсиләр; Мән Исраил чегаралирида үстүңлардин һөкүм чиқирип җазалаймән.
12 Og I skulle fornemme, at jeg er Herren, fordi I ikke have vandret efter mine Skikke og ikke holdt mine Bud, men gjort efter Hedningernes Vis, som ere trindt omkring eder.
Вә силәр Мениң Пәрвәрдигар екәнлигимни тонуп йетисиләр; силәр Мениң бәлгүлимилиримдә жүрмигән, һөкүмлирим бойичә маңмиғансиләр, бәлки өп-чөрәңлардики әлләрниң һөкүмлири бойичә маңғансиләр».
13 Og det skete, der jeg spaaede, da døde Pelatja, Benajas Søn; og jeg faldt ned paa mit Ansigt og raabte med høj Røst og sagde: Ak, Herre, Herre! du gør det jo aldeles af med det overblevne af Israel!
Шундақ болдики, Мән бешарәт бериватқинимда, Бәнаяниң оғли Пилатия җан үзди. Мән дүм жиқилдим: «Аһ, Рәб Пәрвәрдигар! Сән Исраилниң қалдисини пүтүнләй йоқатмақчимусән?» — дәп қаттиқ авазда нида қилдим.
14 Da kom Herrens Ord til mig, og han sagde:
Пәрвәрдигарниң сөзи маңа келип мундақ дейилди: —
15 Du Menneskesøn! dine Brødre, dine Brødre ere dine næste Slægtninge og hele Israels Hus, alle de, til hvilke de, som bo i Jerusalem, sige: Gaar bort langt fra Herren, os er dette Land givet til Ejendom.
И инсан оғли, Йерусалимда туруватқанларниң: «Пәрвәрдигардин жирақ кетиңлар! Чүнки мошу зимин бизгила мирас қилип тәқдим қилинған!» дегән гепи, сениң қериндашлириң, йәни сениң қериндашлириң болған сүргүнләргә һәм Исраилниң пүткүл җәмәтигә қаритип ейтилған.
16 Derfor sig: Saa siger den Herre, Herre: Jeg har ladet dem fare langt bort iblandt Hedningerne, og jeg har adspredt dem i Landene, men jeg er dog bleven dem til en Helligdom for en kort Tid i Landene, hvorhen de ere komne.
Шуңа уларға мундақ дегин: «Рәб Пәрвәрдигар мундақ дәйду: Гәрчә Мән уларни жирақ йәрләргә, әлләр арисиға йөткивәткән һәм мәмликәтләр ичигә тарқитивәткән болсамму, улар барған йәрләрдиму Мән Өзүм уларға кичиккинә бир пак-муқәддәс башпанаһ болимән».
17 Derfor sig: Saa siger den Herre, Herre: Jeg vil samle eder fra Folkene og sanke eder fra Landene, i hvilke I ere adspredte, og jeg vil give eder Israels Land.
Шуңа мундақ дегин: «Рәб Пәрвәрдигар мундақ дәйду: «Мән силәрни әлләрдин жиғимән, тарқитиветилгән мәмликәтләрдин силәрни җәм қилимән, андин Исраил зиминини силәргә қайтуруп тәқдим қилимән.
18 Og derhen skulle de komme, og de skulle fjerne alle dets Afskyeligheder og alle dets Vederstyggeligheder fra det.
Шуниң билән улар у йәргә қайтип келиду, улар барлиқ ләнәтлик нәрсиләрни һәм барлиқ жиркиничлик ишлирини у йәрдин йоқ қилиду.
19 Og jeg vil give dem eet Hjerte og give en ny Aand i deres Indre „og borttage Stenhjertet af deres Kød og give dem et Kødhjerte,
Мән уларға бир қәлбни беримән, ичиңларға йеңи бир роһни салимән; Мән уларниң тенидин таштәк қәлбни елип ташлаймән, уларға меһрлик бир қәлбни беримән.
20 paa det de skulle vandre i mine Skikke og holde mine Bud og gøre efter dem; og de skulle være mit Folk, og jeg skal være deres Gud.
Шуниң билән улар Мениң бәлгүлимилиримдә жүриду, Мениң һөкүмлиримни чиң тутуп уларға әмәл қилиду. Улар Мениң хәлқим болиду, Мән уларниң Худаси болимән.
21 Men de, hvis Hjerte vandrer efter deres Afskyeligheders og deres Vederstyggeligheders Hjerte, deres Vej vil jeg lade falde til— bage paa deres Hoved, siger den Herre, Herre.
Бирақ көңүллири ләнәтлик нәрсиләргә вә жиркиничлик қилмишлириға беғишланғанлар болса, Мән уларниң йоллирини өз бешиға чүшүримән», — дәйду Рәб Пәрвәрдигар».
22 Da opløftede Keruberne deres Vinger og Hjulene ved Siden af dem, og Israels Guds Herlighed var oven over dem.
Керублар қанатлирини яйди, уларниң чақлири өз йенида туратти; Исраилниң Худасиниң шан-шәриви улар үстидә жуқури туратти;
23 Og Herrens Herlighed steg op fra Stadens Midte og blev staaende paa Bjerget, som er Østen for Staden.
вә Пәрвәрдигарниң шан-шәриви шәһәрниң оттурисидин чиқип, шәһәрниң шәриқ тәрипидики тағ үстидә тохтиди.
24 Og Aanden opløftede mig og førte mig i Synet, i Guds Aand, til Kaldæa til de bortførte; og det Fyn, som jeg havde set, forsvandt for mig i det høje.
Шуниң билән Роһ мени көтирип, Худаниң Роһи бәргән бу көрүнүштә мени Калдийәгә, йәни сүргүн болғанларға апарди; шуан мән көргән бу көрүнүш мәндин кәтти.
25 Og jeg talte til de bortførte alle Herrens Ord, som han havde ladet mig se.
Шуниң билән мән сүргүн болғанларға Пәрвәрдигар маңа көрсәткән барлиқ ишларни сөзләп бәрдим.

< Ezekiel 11 >