< Første Krønikebog 16 >
1 Og de indførte Guds Ark og satte den midt i Paulunet, som David havde opslaget til den, og ofrede Brændofre og Takofre for Guds Ansigt.
И кад донесоше ковчег Божји, наместише га усред шатора, који му разапе Давид; и принесоше жртве паљенице и жртве захвалне пред Богом.
2 Og der David var færdig med at ofre Brændofferet og Takofferet, da velsignede han Folket i Herrens Navn.
Потом принесавши Давид жртве паљенице и жртве захвалне, благослови народ у име Господње.
3 Og han uddelte til hver Mand i Israel, baade Mænd og Kvinder, til hver især et helt Brød og et Stykke Kød og en Rosinkage.
И раздаде свим Израиљцима, и људима и женама, сваком по један хлеб и комад меса и врч вина.
4 Og han satte nogle af Leviterne for Herrens Ark til Tjenere og til at prise og at takke og at love Herren Israels Gud;
Потом постави пред ковчегом Господњим слуге међу Левитима да помињу и славе и хвале Господа Бога Израиљевог:
5 — Asaf var den ypperste og den anden efter ham Sakaria; — Jeiel og Semiramoth og Jehiel og Mathithja og Eliab og Benaja og Obed-Edom og Jeiel med Psaltres Instrumenter og med Harper, og Asaf lod sig høre med Cymbler;
Асафа поглавара, а другог за њим Захарију, и Јеила и Семирамота и Јехила и Мататију и Елијава и Венају и Овид-Едома; и Јеило удараше у псалтире и гусле, а Асаф у кимвале,
6 men Benaja og Jehasiel, Præsterne, med stedse lydende Basuner foran Guds Pagts Ark.
А Венаја и Јазило свештеници беху једнако с трубама пред ковчегом завета Господњег.
7 Paa den Dag overdrog David første Gang Asaf og hans Brødre at synge Lovsangen for Herren:
У тај дан нареди Давид први пут да хвале Господа Асаф и браћа његова:
8 Lover Herren, paakalder hans Navn, kundgører hans Gerninger iblandt Folkene.
Хвалите Господа; гласите име Његово; јављајте по народима дела Његова.
9 Synger for ham, synger Psalmer for ham, taler om alle hans underlige Gerninger!
Певајте му, славите Га, казујте сва чудеса Његова.
10 Roser eder af hans hellige Navn; deres Hjerte skal glædes, som søge Herren.
Хвалите се светим именом Његовим; нека се весели срце оних који траже Господа.
11 Spørger efter Herren og hans Magt, søger hans Ansigt altid!
Тражите Господа и силу Његову; тражите лице Његово без престанка.
12 Kommer hans underlige Gerninger i Hu, som han har gjort, hans underlige Ting og hans Munds Domme.
Памтите чудеса Његова, која је учинио, знаке Његове и судове уста Његових.
13 I, hans Tjener Israels Sæd! I Jakobs Børn, hans udvalgte!
Семе Израиљево слуге су Његове, синови Јаковљеви изабрани Његови.
14 Han er Herren vor Gud, hans Domme ere i al Verden.
Он је Господ Бог наш, по свој су земљи судови Његови.
15 Kommer evindeligt hans Pagt i Hu, det Ord, han har befalet, til tusinde Slægter,
Памтите увек завет Његов, реч коју је дао на хиљаду колена.
16 som han indgik med Abraham, og hans Ed til Isak,
Шта је заветовао Авраму и за шта се клео Исаку,
17 og stadfæstede for Jakob til en Skik, for Israel til en evig Pagt,
То је поставио Јакову за закон и Израиљу за завет вечни,
18 der han sagde: Dig vil jeg give Kanaans Land, eders Arvs Part;
Говорећи: Теби ћу дати земљу хананску у наследни део.
19 der I vare en liden Hob Folk, ja faa og fremmede der.
Тада вас беше мало на број, беше вас мало, и бејасте дошљаци.
20 Og de vandrede fra Folk til Folk, og fra et Rige til et andet Folk.
Иђаху од народа до народа, и из једног царства к другом племену.
21 Han lod ingen Mand gøre dem Uret og straffede Konger for deres Skyld, sigende:
Не даде никоме да им науди, и караше за њих цареве:
22 Rører ikke ved mine Salvede, og gører mine Profeter intet ondt!
Не дирајте у помазанике моје и пророцима мојим не чините зла.
23 Synger for Herren, alt Landet! bebuder fra Dag til Dag hans Frelse!
Певај Господу, сва земљо! Јављајте од дана на дан спасење Његово.
24 Fortæller hans Herlighed iblandt Hedningerne, hans underfulde Gerninger iblandt alle Folkene.
Казујте по народима славу Његову, по свим племенима чудеса Његова.
25 Thi Herren er stor og saare priselig, og han er forfærdelig over alle Guder.
Јер је велик Господ и ваља Га хвалити веома; страшнији је од свих богова.
26 Thi alle Folkenes Guder ere Afguder, men Herren gjorde Himmelen.
Јер су сви Богови у народа ништа; а Господ је небеса створио.
27 Ære og Hæder er for hans Ansigt, Styrke og Glæde er paa hans Sted.
Слава је и величанство пред Њим, сила и радост у стану Његовом.
28 Giver Herren, I Folks Slægter! giver Herren Ære og Styrke!
Дајте Господу, племена народна, дајте Господу славу и част.
29 Giver Herren hans Navns Ære; fremfører Skænk og kommer for hans Ansigt, tilbeder Herren i hellig Prydelse!
Дајте Господу славу према имену Његовом, носите даре и идите преда Њ, поклоните се Господу и светој красоти.
30 Al Jorden bæve for hans Ansigt, og Jordens Kreds skal befæstes, at den ikke ryster.
Стрепи пред Њим, сва земљо; зато је васиљена тврда и неће се поместити.
31 Himlene skulle glædes, og Jorden frydes, og de skulle sige iblandt Hedningerne: Herren regerer.
Нек се веселе небеса и земља се радује; и нека говоре по народима: Господ царује.
32 Havet skal bruse og dets Fylde; Marken skal frydes, og alt det, som er paa den.
Нека пљеска море и шта је у њему; нека скаче поље и све што је на њему.
33 Da skulle Træerne i Skoven fryde sig for Herrens Ansigt, thi han kommer for at dømme Jorden.
Тада нека се радују дрвета шумска пред Господом, јер иде да суди земљи.
34 Lover Herren, thi han er god, thi hans Miskundhed varer evindelig,
Хвалите Господа, јер је добар, јер је довека милост Његова.
35 og siger: Frels os, vor Frelses Gud! og saml os og udfri os fra Hedningerne for at love dit hellige Navn, at berømme os af din Pris.
И реците: Спаси нас, Боже спасења нашег, и скупи нас и избави нас од народа да славимо свето име Твоје, да се хвалимо Твојом славом.
36 Lovet være Herren, Israels Gud, fra Evighed til Evighed! Og alt Folket sagde Amen, og: Lov Herren!
Благословен Господ Бог Израиљев од века и до века. Тада сав народ рече: Амин; и хвалише Господа.
37 Saa lod han der blive foran Herrens Pagts Ark Asaf og hans Brødre til stadig Tjeneste foran Arken, til hver Dags Gerning paa sin Dag.
И остави онде пред ковчегом завета Господњег Асафа и браћу његову да служе пред ковчегом без престанка као што треба од дана на дан,
38 Og Obed-Edom og deres Brødre, otte og tresindstyve, ja Obed-Edom, Jeduthuns Søn, og Hosa satte han til Portnere.
И Овид-Едома и браћу његову, шездесет и осам, Овид-Едома сина Једутуновог и Осу, да буду вратари;
39 Og Zadok, Præsten, og hans Brødre, Præsterne, lod han tjene foran Herrens Tabernakel paa den Høj, som er i Gibeon,
А Садока свештеника и браћу његову свештенике пред шатором Господњим на висини у Гаваону,
40 at de stadigt skulde bringe Herren Brændofre paa Brændofferets Alter, Morgen og Aften, og det efter alt det, som er skrevet i Herrens Lov, som han bød Israel.
Да приносе жртве паљенице Господу на олтару за жртве паљенице без престанка јутром и вечером, и да чине све што је написано у закону Господњем што је заповедио Израиљу,
41 Og med dem vare Heman og Jeduthun og de øvrige af de udvalgte, som vare nævnte ved Navn, til at love Herren, fordi hans Miskundhed varer evindelig.
И с њима Емана и Једутуна и друге изабране, који бише поименце именовани да хвале Господа, јер је довека милост Његова,
42 Ja med dem vare Heman og Jeduthun, for dem, som lode sig høre med Basuner og Cymbler og med Guds Sanges Instrumenter; men Jeduthuns Sønner vare ved Porten.
С њима Емана и Једутуна, да трубе у трубе и ударају у кимвале и у друге справе музичке Богу; а синове Једутунове да буду вратари.
43 Saa drog alt Folket hen, hver til sit Hus; og David vendte om for at velsigne sit Hus.
Потом се разиђе сав народ, свак својој кући, а Давид се врати да благослови дом свој.