Pieseò 1
1 Píseň nejpřednější z písní Šalomounových.
Соломунова песма над песмама.
2 Ó by mne políbil políbením úst svých; nebo lepší jsou milosti tvé nežli víno.
Да ме хоће пољубити пољупцем уста својих! Јер је твоја љубав боља од вина.
3 Pro vůni masti tvé jsou výborné, mast rozlitá jméno tvé; protož tě mladice milují.
Мирисом су твоја уља прекрасна; име ти је уље разлито; зато те љубе девојке.
4 Táhniž mne, a poběhnem za tebou. Uvedltě mne král do pokojů svých, plésati a veseliti se v tobě budeme, a vychvalovati milosti tvé více než víno; upřímí milují tě.
Вуци ме, за тобом ћемо трчати; уведе ме цар у ложницу своју; радоваћемо се и веселићемо се тобом, спомињаћемо љубав твоју више него вино; прави љубе те.
5 Jsemť černá, ale milostná, ó dcery Jeruzalémské, tak jako stanové Cedarští, jako opony Šalomounovy.
Црна сам, али сам лепа, кћери јерусалимске, као шатори кидарски, као завеси Соломунови.
6 Nehleďte na mne, žeť jsem snědá, nebo jsem obhořela od slunce. Synové matky mé rozpálivše se proti mně, postavili mne, abych ostříhala vinic, a vinice své nehlídala jsem.
Не гледајте ме што сам црна, јер ме је сунце опалило; синови матере моје расрдивши се на ме поставише ме да чувам винограде, и не чувах свој виноград, који ја имам.
7 Oznam mi ty, kteréhož miluje duše má, kde paseš? Kde dáváš odpočinutí o poledni? Nebo proč mám býti tak jako poběhlá při stádích tovaryšů tvých?
Кажи ми ти, ког љуби душа моја, где пасеш, где пландујеш? Јер зашто бих лутала међу стадима другова твојих?
8 Jestliže nevíš, ó nejkrašší mezi ženami, vyjdi po šlepějích ovcí, a pas kozlátka svá podlé obydlí pastýřů.
Ако не знаш, најлепша између жена, пођи трагом за стадом, и паси јариће своје покрај станова пастирских.
9 Jízdě v vozích Faraonových připodobňuji tě, ó milostnice má.
Ти си ми, драга моја, као коњи у колима Фараоновим.
10 Líce tvá okrášlena jsou ozdobami, a hrdlo tvé halžemi.
Образи су твоји окићени гривнама, и грло твоје низовима.
11 Ozdob zlatých naděláme tobě s proměnami stříbrnými.
Начинићемо ти златне гривне са шарама сребрним.
12 Dotud, dokudž král stolí, nardus můj vydává vůni svou.
Док је цар за столом, нард мој пушта свој мирис.
13 Svazček mirry jest mi milý můj, na prsech mých odpočívaje.
Драги ми је мој кита смирне, која међу дојкама мојим почива.
14 Milý můj jest mi hrozen cyprový na vinicích v Engadi.
Драги ми је мој грозд кипров из винограда енгадских.
15 Aj, jak jsi ty krásná, přítelkyně má, aj, jak jsi krásná! Oči tvé jako holubičí.
Лепа ти си, драга моја, лепа ти си! Очи су ти као у голубице.
16 Aj, jak jsi ty krásný, milý můj, jak utěšený! I to lůže naše zelená se.
Леп ти си, драги мој, и љубак! И постеља наша зелени се.
17 Trámové domů našich jsou z cedrů, a pavlače naše z boroví.
Греде су нам у кућама кедрове, даске су нам јелове.
