Pieseò 6

1 Kamže odšel milý tvůj, ó nejkrásnější z žen? Kam se obrátil milý tvůj? A hledati ho budeme s tebou.

Куда отиде драги твој, најлепша међу женама? Куда замаче драги твој, да га тражимо с тобом?

2 Milý můj sstoupil do zahrady své, k záhonkům věci vonných, aby pásl v zahradách, a aby zbíral lilium.

Драги мој сиђе у врт свој, к лехама мирисног биља, да пасе по вртовима и да бере љиљане.

3 Já jsem milého mého, a milý můj jest můj, kterýž pase mezi lilium.

Ја сам драгог свог, и мој је драги мој, који пасе међу љиљанима.

4 Krásná jsi, přítelkyně má, jako Tersa, pěkná jako Jeruzalém, hrozná jako vojsko s praporci.

Лепа си, драга моја, као Терса, красна си као Јерусалим, страшна као војска са заставама.

5 Odvrať oči své od patření na mne, nebo ony mne posilují. Vlasy tvé jsou jako stáda koz, kteréž vídati v Galád.

Одврати очи своје од мене, јер ме распаљују. Коса ти је као стадо коза које се виде на Галаду.

6 Zubové tvoji jsou podobní stádu ovcí, když vycházejí z kupadla, z nichž každá mívá po dvém, a mezi nimiž není žádné neplodné.

Зуби су ти као стадо оваца кад излазе из купала, које се све близне, а ниједне нема јалове.

7 Jako kus jablka zrnatého židoviny tvé mezi kadeři tvými.

Јагодице су твоје између витица твојих као кришка шипка.

8 Šedesáte jest královen, a osmdesáte ženin, a mladic bez počtu;

Шездесет има царица и осамдесет иноча, и девојака без броја;

9 Jediná jest však má holubice, má upřímá, jedinká při matce své, nepoškvrněná při své rodičce. Spatřivše ji dcery, blahoslavily ji, královny a ženiny chválily ji, řkouce:

Али је једна голубица моја, безазлена моја, јединица у матере своје, изабрана у родитељке своје. Видеше је девојке и назваше је блаженом; и царице и иноче хвалише је.

10 Která jest to, kterouž viděti jako dennici, krásná jako měsíc, čistá jako slunce, hrozná jako vojsko s praporci?

Ко је она што се види као зора, лепа као месец, чиста као сунце, страшна као војска са заставама?

11 Do zahrady vypravené sstoupila jsem, abych spatřila ovoce údolí, abych viděla, kvete-li vinný kmen, a pučí-li se jabloně zrnaté.

Сиђох у орашје да видим воће у долу, да видим цвате ли винова лоза, пупе ли шипци.

12 Nezvěděla jsem, a žádost má ponukla mne na vůz přednějších z lidu mého.

Не дознах ништа, а душа ме моја посади на кола Аминадавова.

13 Navrať se, navrať, ó Sulamitská, navrať se, navrať, ať na tě patříme. Co uzříte na Sulamitské? Jako zástup vojenský.

Врати се, врати се Суламко, врати се, врати се, да те гледамо. Шта ћете гледати на Суламци? Као чете војничке.