Římanům 12
1 Protož prosím vás, bratří, skrze milosrdenství Boží, abyste vydávali těla svá v obět živou, svatou, Bohu libou, rozumnou službu vaši.
Молим вас, дакле, браћо, милости Божије ради, да дате телеса своја у жртву живу, свету, угодну Богу; то да буде ваше духовно богомољство.
2 A nepřipodobňujte se světu tomuto, ale proměňtež se obnovením mysli vaší, tak abyste zkusili, jaká by byla vůle Boží dobrá, libá a dokonalá. (aiōn g165)
И не владајте се према овоме веку, него се промените обновљењем ума свог, да бисте могли кушати које је добра и угодна и савршена воља Божија. (aiōn g165)
3 Neboť pravím (skrze milost, kteráž dána jest mi, ) každému z těch, jenž jsou mezi vámi, aby ne více smyslil, než sluší smysliti, ale aby smyslil v středmosti, tak jakž jednomu každému Bůh udělil míru víry.
Јер кроз благодат која је мени дата кажем свакоме који је међу вама да не мислите за себе више него што ваља мислити; него да мислите у смерности као што је коме Бог уделио меру вере.
4 Nebo jakož v jednom těle mnohé údy máme, ale nemají všickni údové jednostejného díla,
Јер као у једном телу што имамо многе уде а уди сви немају један посао,
5 Tak mnozí jedno tělo jsme v Kristu, a obzvláštně jedni druhých údové.
Тако смо многи једно тело у Христу, а по себи смо уди један другом.
6 Ale majíce obdarování rozdílná podle milosti, kteráž dána jest nám, buďto proroctví, kteréž ať jest podle pravidla víry;
А имамо различите дарове по благодати која нам је дана: ако пророштво, нека буде по мери вере;
7 Buďto úřad, v bedlivém přisluhování; buďto ten, jenž učí, v vyučování.
Ако ли службу, нека служи; ако је учитељ, нека учи;
8 Též kdo napomíná, v napomínání; ten, jenž rozdává, dávej v upřímnosti; kdož jiným předložen jest, konej úřad svůj s pilností; kdo milosrdenství činí, s ochotností.
Ако је тешитељ, нека теши; који даје нека даје просто; који управља нека се брине; који чини милост нека чини с добром вољом.
9 Milování buď bez pokrytství; v ošklivosti mějte zlé, připojeni jsouce k dobrému.
Љубав да не буде лажна. Мрзећи на зло држите се добра.
10 Láskou bratrskou jedni k druhým nakloněni jsouce, uctivostí se vespolek předcházejte,
Братском љубави будите један к другом љубазни. Чашћу један другог већег чините.
11 V pracech neleniví, duchem vroucí, příhodnosti času šetřící,
Не будите у послу лени; будите огњени у духу, служите Господу.
12 Nadějí se radující, v souženích trpěliví, na modlitbě ustaviční,
Надањем веселите се, у невољи трпите, у молитви будите једнако.
13 V potřebách s svatými se sdělující, přívětivosti k hostem následující.
Делите потребе са светима; примајте радо путнике.
14 Dobrořečte protivníkům vašim, dobrořečte, pravím, a nezlořečte.
Благосиљајте оне који вас гоне: благосиљајте, а не куните.
15 Radujte s radujícími, a plačte s plačícími.
Радујте се с радоснима, и плачите с плачнима.
16 Buďte vespolek jednomyslní, ne vysoce o sobě smýšlejíce, ale k nízkým se nakloňujíce.
Будите једне мисли међу собом. Не мислите о високим стварима, него се држите ниских. Не мислите за себе да сте мудри.
17 Nebuďte opatrní sami u sebe. Žádnému zlého za zlé neodplacujte, opatrujíce dobré přede všemi lidmi,
А никоме не враћајте зла за зло; промишљајте о томе шта је добро пред свим људима.
18 Jestliže jest možné, pokudž na vás jest, se všemi lidmi pokoj majíce,
Ако је могуће, колико до вас стоји, имајте мир са свим људима.
19 Ne sami sebe mstíce, nejmilejší, ale dejte místo hněvu; nebo psáno jest: Mně pomsta, já odplatím, praví Pán.
Не освећујте се за себе, љубазни, него подајте место гневу, јер стоји написано: Моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ.
20 A protož lační-li nepřítel tvůj, nakrm jej, a žízní-li, dej mu píti. Nebo to učině, uhlí řeřavé shrneš na hlavu jeho.
Ако је, дакле, гладан непријатељ твој, нахрани га; ако је жедан, напој га; јер чинећи то угљевље огњено скупљаш на главу његову.
21 Nedej se přemoci zlému, ale přemáhej v dobrém zlé.
Не дај се злу надвладати, него надвладај зло добрим.
