Žalmy 94
1 Bože silný pomst, Hospodine, Bože silný pomst, zastkvěj se.
Боже од освете, Господе, Боже од освете, покажи се!
2 Zdvihni se, ó soudce vší země, a dej odplatu pyšným.
Подигни се, судијо земаљски, подај заслугу охолима.
3 Až dokud bezbožní, Hospodine, až dokud bezbožní budou plésati,
Докле ће се безбожници, Господе, докле ће се безбожници хвалити?
4 Žváti a hrdě mluviti, honosíce se, všickni činitelé nepravosti?
Руже и охоло говоре, величају се сви који чине безакоње.
5 Lid tvůj, Hospodine, potírati a dědictví tvé bědovati?
Газе народ Твој, Господе, и достојање Твоје муче.
6 Vdovy a příchozí mordovati, a sirotky hubiti,
Удовицу и дошљака убијају, и сироте море.
7 Říkajíce: Nehledíť na to Hospodin, aniž tomu rozumí Bůh Jákobův?
И говоре: Неће видети Господ, и неће дознати Бог Јаковљев.
8 Rozumějte, ó vy hovadní v lidu, a vy blázni, kdy srozumíte?
Оразумите се, прелуди људи! Будале! Кад ћете бити паметни?
9 Zdali ten, jenž učinil ucho, neslyší? A kterýž stvořil oko, zdali nespatří?
Који је створио ухо, зар не чује? И који је око начинио, зар не види?
10 Zdali ten, jenž tresce národy, nebude kárati, kterýž učí lidi umění?
Зар неће обличити који народе уразумљује, који учи човека да зна?
11 Hospodinť zná myšlení lidská, že jsou pouhá marnost.
Господ зна мисли људима како су ништаве.
12 Blahoslavený jest ten muž, kteréhož ty cvičíš, Hospodine, a z zákona svého jej vyučuješ.
Благо човеку кога Ти, Господе, уразумљујеш, и законом својим учиш;
13 Abys mu způsobil pokoj před časy zlými, až by za tím vykopána byla bezbožníku jáma.
Да би му дао мир у зле дане, док се ископа јама безбожнику.
14 Neboť neopustí Hospodin lidu svého, a dědictví svého nezanechá,
Јер неће одбацити Господ народ свој, и достојање своје неће оставити.
15 Ale až k spravedlnosti navrátí se soud, a za ním všickni upřímého srdce.
Јер ће се суд вратити на правду, у њега ће наћи сви правог срца.
16 Kdož by se byl o mne zasadil proti zlostníkům? Kdo by se byl za mne postavil proti těm, jenž páší nepravost?
Ко ће устати за мене супрот злима? Ко ће стати за мене супрот онима који чине безакоње?
17 Kdyby mi Hospodin nebyl ku pomoci, tudíž by se byla octla duše má v mlčení.
Кад ми Господ не би био помоћник, брзо би се душа моја преселила онамо где се ћути.
18 Již jsem byl řekl: Klesla noha má, ale milosrdenství tvé, ó Hospodine, zdrželo mne.
Кад кажем: Дрхће ми нога, милост Твоја, Господе, прихвата ме.
19 Ve množství přemyšlování mých u vnitřnosti mé, tvá potěšování obveselovala duši mou.
Кад се умноже бриге у срцу мом, утехе Твоје разговарају душу моју.
20 Zdaliž se k tobě přitovaryší stolice převráceností těch, jenž vynášejí nátisk mimo spravedlnost,
Еда ли ће се близу Тебе стати престо крвнички, и онај који намишља насиље насупрот закону?
21 Jenž se shlukují proti duši spravedlivého, a krev nevinnou odsuzují?
Спремају се на душу праведникову, и крв праву окривљују.
22 Ale Hospodin jest mým hradem vysokým, a Bůh můj skalou útočiště mého.
Али је Господ моје пристаниште, и Бог је мој тврдо уточиште моје.
23 Onť obrátí na ně nepravost jejich, a zlostí jejich zahladí je, zahladí je Hospodin Bůh náš.
Он ће им вратити за безакоње њихово, за њихову злоћу истребиће их, истребиће их Господ, Бог наш.
