Žalmy 74
1 Vyučující, Azafův. Proč, ó Bože, nás tak do konce zamítáš? Proč roznícena jest prchlivost tvá proti stádci pastvy tvé?
Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гнев Твој на овце паше Твоје?
2 Rozpomeň se na shromáždění své, jehož jsi od starodávna dobyl a vykoupil, na proutek dědictví svého, na Sion horu tuto, na níž přebýváš.
Опомени се сабора свог, који си стекао од старине, искупио себи у наследну државу, горе Сиона, на којој си се населио.
3 Přispějž k hrozným pustinám. Jak všecko pohubil nepřítel v svatyni!
Подигни стопе своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи.
4 Řvali nepřátelé tvoji u prostřed shromáždění tvých, a na znamení toho zanechali množství korouhví svých.
Ричу непријатељи Твоји на месту сабора Твојих, своје обичаје постављају место наших обичаја.
5 Za hrdinu jmín byl ten, kterýž co nejvýše zdvihl sekeru, roubaje vazbu dříví jeho.
Видиш, они су као онај који подиже секиру на сплетене гране у дрвета.
6 A nyní již řezby jeho napořád sekerami a palicemi otloukají.
Све у њему што је резано разбише секирама и брадвама.
7 Uvrhli oheň do svatyně tvé, na zem zřítivše, poškvrnili příbytku jména tvého.
Огњем сажегоше светињу Твоју; на земљу обаливши оскврнише стан имена Твог.
8 Řekli v srdci svém: Vyhubme je napořád. Takž vypálili všecky stánky Boha silného v zemi.
Рекоше у срцу свом: Потримо их сасвим. Попалише сва места сабора Божијих на земљи.
9 Znamení svých nevidíme, jižť není proroka, aniž jest mezi námi, kdo by věděl, dokud to stane.
Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати.
10 I dokudž, ó Bože, útržky činiti bude odpůrce? A nepřítel ustavičně-liž rouhati se bude jménu tvému?
Докле ће се, Боже, ругати насилник? Хоће ли довека противник пркосити имену Твом?
11 Proč zdržuješ ruku svou, a pravice své z lůna svého nevzneseš?
Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из недара својих, и истреби их.
12 Však jsi ty, Bože, král můj od starodávna, působíš hojné spasení u prostřed země.
Боже, царе мој, који од старине твориш спасење посред земље!
13 Ty silou svou rozdělil jsi moře, a potřels hlavy draků u vodách.
Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама.
14 Ty jsi potřel hlavu Leviatanovi, dal jsi jej za pokrm lidu na poušti.
Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу.
15 Ty jsi otevřel vrchoviště a potoky, ty jsi osušil i řeky prudké.
Ти си отворио изворе и потоке, Ти си исушио реке које не пресишу.
16 Tvůjť jest den, tvá jest také i noc, světlo i slunce ty jsi učinil.
Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си поставио звезде и сунце.
17 Ty jsi založil všecky končiny země, léto i zimy ty jsi sformoval.
Ти си утврдио све крајеве земаљске, лето и зиму Ти си уредио.
18 Rozpomeniž se na to, že útržky činil ten odpůrce Hospodinu, a lid bláznivý jak se jménu tvému rouhal.
Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име Твоје.
19 Nevydávejž té zběři duše hrdličky své, na stádce chudých svých nezapomínej se na věky.
Не дај зверима душу грлице своје, немој заборавити стадо страдалаца својих засвагда.
20 Ohlédni se na smlouvu; nebo plní jsou i nejtmavější koutové země peleší ukrutnosti.
Погледај на завет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња.
21 Nechažť bídní neodcházejí s hanbou, chudý a nuzný ať chválí jméno tvé.
Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име Твоје.
22 Povstaniž, ó Bože, a veď při svou, rozpomeň se na pohanění, kteréžť se děje od nesmyslných na každý den.
Устани, Боже, брани ствар своју, опомени се како Ти се безумник руга сваки дан!
23 Nezapomínej se na vykřikování svých nepřátel, a na hluk proti tobě povstávajících, kterýž se silí ustavičně.
Не заборави обести непријатеља својих, вике, коју једнако дижу противници Твоји!
