Žalmy 71
1 V tebeť, Hospodine, doufám, nechť nejsem zahanben na věky.
У Тебе се, Господе, уздам, немој ме оставити под срамотом вечном.
2 Vedlé spravedlnosti své vytrhni mne, a vyprosť mne; nakloň ke mně ucha svého, a spas mne.
Правдом својом избави ме, и опрости ме, пригни к мени ухо своје и помози ми.
3 Budiž mi skalou obydlí, na niž bych ustavičně utíkal; přikázal jsi ostříhati mne, nebo skála má i pevnost má ty jsi.
Буди ми град где бих свагда долазио да живим, уреди спасење моје; јер си Ти град мој и крепост моја.
4 Bože můj, vytrhni mne z ruky bezbožníka, z ruky převráceného a násilníka.
Боже мој! Узми ме из руке безбожникове, из руке безаконикове и насилникове.
5 Nebo ty jsi má naděje, Pane; Hospodine, v tebeť doufám od své mladosti.
Јер си Ти надање моје, Господ је Господ поуздање моје од младости моје.
6 Na tebe jsem zpolehl hned od života, z břicha matky mé ty jsi mne vyvedl, v tobě jest chvála má vždycky.
Тебе се држим од рођења, од утробе матере моје Ти си бранич мој; Тобом се хвалим свагда.
7 Jako zázrak byl jsem mnohým, a však ty jsi mé silné doufání.
Чудо сам многима, а Ти си уточиште моје јако.
8 Ó ať jsou naplněna ústa má chválením tebe, přes celý den slavením tebe.
Уста су моја пуна хвале Твоје, славе Твоје сваки дан.
9 Nezamítejž mne v věku starosti; když zhyne síla má, neopouštějž mne.
Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја, немој ме оставити.
10 Nebo mluvili nepřátelé moji proti mně, a ti, jenž střehou duše mé, radili se spolu,
Јер непријатељи моји мисле о мени, и који вребају душу моју договарају се,
11 Pravíce: Bůh jej opustil, hoňte a popadněte jej, nebo kdo by ho vytrhl, není žádného.
Говорећи: Бог га је оставио, потерајте и ухватите га, јер га нема ко избавити.
12 Bože, nevzdalujž se ode mne, Bože můj, přispějž mi na pomoc.
Боже! Не буди далеко од мене; Боже мој! Похитај ми у помоћ.
13 Nechť jsou zahanbeni, a zhynou protivníci duše mé; přikryti buďte lehkostí a hanbou, kteříž hledají pádu mého.
Нек се постиде и погину противници душе моје; нека попадне стид и срамота на оне који ми траже зла!
14 Já pak ustavičně čekati, a vždy víc a víc tě chváliti budu.
А ја ћу се свагда уздати, и понављаћу хвале Теби.
15 Ústa má budou vypravovati spravedlnost tvou, každého dne spasení tvé, ačkoli mu počtu nevím.
Уста ће моја казивати правду Твоју, сваки дан доброчинства Твоја, јер им не знам броја.
16 Přistoupě k všelijaké moci Panovníka Hospodina, připomínati budu tvou vlastní spravedlnost.
Ући ћу у сили Господа Господа, и славићу само Твоју правду.
17 Bože, učinil jsi mne od mladosti mé, a až po dnes vypravuji o divných činech tvých.
Боже! Ти си ме учио од младости, и до данас казујем чудеса Твоја.
18 Protož také i do starosti a šedin, Bože, neopouštěj mne, až v známost uvedu rámě tvé tomuto věku, a všechněm potomkům sílu tvou.
Ни у старости и кад оседех немој ме оставити, Боже, еда бих казивао мишицу Твоју наслеђу, свој омладини силу Твоју,
19 Nebo spravedlnost tvá, Bože, vyvýšená jest, provodíš zajisté věci veliké. Bože, kdo jest podobný tobě?
Правда је Твоја, Боже, до највише висине; у великим делима, која си учинио, Боже, ко је као Ти?
20 Kterýž ač jsi mi dal okusiti úzkostí velikých a hrozných, však zase k životu navrátíš mne, a z propastí země zase mne vyzdvihneš.
Колико си ме пута бацао у велике и љуте невоље, пак си ме опет оставио међу живима и из бездана ме земаљских опет извадио.
21 Rozmnožíš důstojnost mou, a zase utěšíš mne.
Много си ме пута подизао и понављао утехе.
22 I jáť také budu tě slaviti na nástroji hudebném, i pravdu tvou, Bože můj; žalmy tobě zpívati budu na harfě, ó svatý Izraelský.
И ја Те хвалим уз псалтир, Твоју верност, Боже мој; ударам Ти у гусле, Свече Израиљев!
23 Plésati budou rtové moji, když žalmy zpívati budu tobě, i duše má, kterouž jsi vykoupil.
Радују се уста моја кад певам Теби, и душа моја, коју си избавио.
24 Nadto i jazyk můj každý den vypravovati bude spravedlnost tvou; nebo se zastyděti a zahanbiti musili ti, jenž mého pádu hledali.
И језик мој сваки дан казује правду Твоју; јер су постиђени и посрамљени они који ми траже зла.
