Žalmy 2

1 Proč se bouří národové, a lidé daremné věci přemyšlují?

Зашто се буне народи и племена помишљају залудне ствари?

2 Sstupují se králové zemští, a knížata se spolu radí proti Hospodinu, a proti pomazanému jeho,

Устају цареви земаљски, и кнезови се скупљају на Господа и на помазаника Његовог.

3 Říkajíce: Roztrhejme svazky jejich, a zavrzme od sebe provazy jejich.

"Раскинимо свезе њихове и збацимо са себе јарам њихов."

4 Ale ten, jenž přebývá v nebesích, směje se, Pán posmívá se jim.

Онај, што живи на небесима, смеје се, Господ им се подсмева.

5 Tehdáž mluviti bude k nim v hněvě svém, a v prchlivosti své předěsí je, řka:

Па им говори у гневу свом и јарошћу својом збуњује их:

6 Jáť jsem ustanovil krále svého nad Sionem, horou svatou mou.

"Ја сам помазао цара свог на Сиону, на светој гори својој."

7 Vypravovati budu úsudek. Hospodin řekl ke mně: Syn můj ty jsi, já dnes zplodil jsem tě.

Казаћу наредбу Господњу; Он рече мени: "Ти си син мој, ја те сад родих.

8 Požádej mne, a dámť národy, dědictví tvé, a končiny země, vládařství tvé.

Ишти у мене, и даћу ти народе у наследство, и крајеве земаљске теби у државу.

9 Roztlučeš je prutem železným, a jako nádobu hrnčířskou roztříštíš je.

Ударићеш их гвозденом палицом; разбићеш их као лончарски суд."

10 A protož, králové, nyní srozumějte, vyučujte se, soudcové zemští.

Сад, цареви, оразумите се; научите се судије земаљске!

11 Služte Hospodinu v bázni, a veselte se s třesením.

Служите Господу са страхом, и радујте се с трепетом.

12 Líbejte syna, aby se nerozhněval, a zhynuli byste na cestě, jakž by se jen málo zapálil hněv jeho. Blahoslavení jsou všickni, kteříž doufají v něho.

Поштујте сина, да се не разгневи, и ви не изгинете на путу свом; јер ће се гнев Његов брзо разгорети. Благо свима који се у Њ уздају!