< Žalmy 114 >

1 Když vycházel Izrael z Egypta, a rodina Jákobova z národu jazyka cizího,
Кад изађе Израиљ из Мисира, дом Јаковљев из народа туђег,
2 Byl Juda posvěcením jeho, Izrael panováním jeho.
Јудеја постаде светиња Божија, Израиљ област Његова.
3 To když vidělo moře, uteklo, Jordán nazpět se obrátil.
Море виде и побеже; Јордан се обрати натраг.
4 Hory poskakovaly jako skopci, pahrbkové jako jehňata.
Горе скакаше као овнови, брдашца као јагањци.
5 Coť bylo, ó moře, že jsi utíkalo? Jordáne, že jsi nazpět se obrátil?
Шта ти би, море, те побеже и теби, Јордане, те се обрати натраг?
6 Ó hory, že jste poskakovaly jako skopci, pahrbkové jako jehňata?
Горе, што скачете као овнови, и брдашца, као јагањци?
7 Pro přítomnost Panovníka třásla jsem se já země, pro přítomnost Boha Jákobova,
Пред лицем Господњим дрхћи, земљо, пред лицем Бога Јаковљевог.
8 Kterýž obrací i tu skálu v jezero vod, a škřemen v studnici vod.
Који претвара камен у језеро водено, гранит у извор водени.

< Žalmy 114 >