< Žalmy 108 >
1 Píseň a žalm Davidův. Hotovo jest srdce mé, Bože, zpívati a oslavovati tě budu, také i sláva má.
Готово је срце моје, Боже; певаћу и хвалићу заједно са славом својом.
2 Probuď se loutno a harfo, když v svitání povstávám.
Прени се псалтире и гусле, устаћу рано.
3 Slaviti tě budu mezi lidmi, Hospodine, a tobě žalmy prozpěvovati mezi národy.
Славићу Тебе, Господе, по народима, појаћу Теби по племенима.
4 Nebo nad nebesa větší jest milosrdenství tvé, a až k nejvyšším oblakům pravda tvá.
Јер је сврх небеса милост Твоја и до облака истина Твоја.
5 Vyvyšiž se nad nebesa, ó Bože, a nade všecku zemi sláva tvá.
Узвиси се више небеса, Боже, и по свој земљи нека буде слава Твоја!
6 Ať jsou vysvobozeni milí tvoji, zachovávejž je pravicí svou, a vyslyš mne.
Да би се избавили мили Твоји, помози десницом својом, и услиши ме.
7 Bůh mluvil skrze svatost svou; veseliti se budu, že budu děliti Sichem, a údolí Sochot že rozměřím.
Бог рече у светињи својој: "Веселићу се, разделићу Сихем, и долину Сокот размерићу.
8 Můjť jest Galád, můj i Manasses, a Efraim síla hlavy mé, Juda učitel můj.
Мој је Галад, мој је Манасија, Јефрем је крепост главе моје, Јуда скиптар мој.
9 Moáb medenice k umývání mému, na Edoma uvrhu obuv svou, proti Palestině troubiti budu.
Моав је чаша из које се умивам, Едому ћу пружити обућу своју; над земљом филистејском попеваћу."
10 Kdo mne uvede do města hrazeného? Kdo mne zprovodí až do Idumejské země?
Ко ће ме одвести у тврди град? Ко ће ме отпратити до Едома?
11 Zdali ne ty, ó Bože, kterýž jsi nás byl zavrhl, a nevycházels, ó Bože, s vojsky našimi?
Зар нећеш Ти, Боже, који си нас одбацио, и не идеш, Боже, с војскама нашим?
12 Uděliž nám pomoci proti nepříteli, nebo marná jest pomoc lidská.
Дај нам помоћ у тескоби, одбрана је човечија узалуд.
13 V Bohu udatně sobě počínati budeme, a on pošlapá nepřátely naše.
Богом смо јаки; Он гази непријатеље наше.