Žalmy 102
1 Modlitba chudého, když sevřín jsa, před Hospodinem vylévá žádosti své. Hospodine, slyš modlitbu mou, a volání mé přijdiž k tobě.
Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.
2 Neskrývej tváři své přede mnou, v den ssoužení mého nakloň ke mně ucha svého; když k tobě volám, rychle vyslyš mne.
Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.
3 Nebo mizejí jako dým dnové moji, a kosti mé jako ohniště vypáleny jsou.
Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.
4 Poraženo jest jako bylina, a usvadlo srdce mé, tak že jsem chleba svého jísti zapomenul.
Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.
5 Od hlasu lkání mého přilnuly kosti mé k kůži mé.
Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.
6 Podobný jsem učiněn pelikánu na poušti, jsem jako výr na pustinách.
Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.
7 Bdím, a jsem jako vrabec osamělý na střeše.
Не спавам, и седим као птица без друга на крову.
8 Každý den utrhají mi nepřátelé moji, a posměvači moji proklínají mnou.
Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.
9 Nebo jídám popel jako chléb, a k nápoji svému slz přiměšuji,
Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.
10 Pro rozhněvání tvé a zažžený hněv tvůj; nebo zdvihna mne, hodils mnou.
Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.
11 Dnové moji jsou jako stín nachýlený, a já jako tráva usvadl jsem.
Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.
12 Ale ty, Hospodine, na věky zůstáváš, a památka tvá od národu až do pronárodu.
А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.
13 Ty povstana, smiluješ se nad Sionem, nebo čas jest učiniti milost jemu, a čas uložený přišel.
Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;
14 Nebo líbost mají služebníci tvoji v kamení jeho, a nad prachem jeho slitují se,
Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.
15 Aby se báli pohané jména Hospodinova, a všickni králové země slávy tvé,
Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;
16 Když by Hospodin vzdělal Sion, a ukázal se v slávě své,
Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;
17 Když by popatřil k modlitbě poníženého lidu, nepohrdaje modlitbou jejich.
Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.
18 Budeť to zapsáno pro budoucí potomky, a lid, kterýž má stvořen býti, chváliti bude Hospodina,
Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.
19 Že shlédl s výsosti svatosti své. Hospodin s nebe na zemi že popatřil,
Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.
20 Aby vyslyšel vzdychání vězňů, a rozvázal ty, kteříž již k smrti oddání byli,
Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;
21 Aby vypravovali na Sionu jméno Hospodinovo, a chválu jeho v Jeruzalémě,
Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,
22 Když se spolu shromáždí národové a království, aby sloužili Hospodinu.
Кад се скупе народи и царства да служе Господу.
23 Ztrápilť jest na cestě sílu mou, ukrátil dnů mých,
Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.
24 Až jsem řekl: Můj Bože, nebeř mne u prostřed dnů mých; od národu zajisté až do pronárodu jsou léta tvá,
Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.
25 I prvé nežlis založil zemi, a dílo rukou svých, nebesa.
Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.
26 Onať pominou, ty pak zůstáváš; všecky ty věci jako roucho zvetšejí, jako oděv změníš je, a změněny budou.
То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.
27 Ty pak jsi tentýž, a léta tvá nikdy nepřestanou.
Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.
28 Synové služebníků tvých bydliti budou, a símě jejich zmocní se před tebou.
Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.
