Príslovia 3
1 Synu můj, na učení mé nezapomínej, ale přikázaní mých nechať ostříhá srdce tvé.
Сине мој, не заборављај науке моје, и заповести моје нека хране срце твоје.
2 Dlouhosti zajisté dnů, i let života i pokoje přidadí tobě.
Јер ће ти донети дуг живот, добре године и мир.
3 Milosrdenství a pravda nechť neopouštějí tě, přivaž je k hrdlu svému, napiš je na tabuli srdce svého,
Милост и истина нека те не оставља; привежи их себи на грло, упиши их на плочи срца свог.
4 A nalezneš milost a prospěch výborný před Bohem i lidmi.
Те ћеш наћи милост и добру мисао пред Богом и пред људима.
5 Doufej v Hospodina celým srdcem svým, na rozumnost pak svou nezpoléhej.
Уздај се у Господа свим срцем својим, а на свој разум не ослањај се.
6 Na všech cestách svých snažuj se jej poznávati, a onť spravovati bude stezky tvé.
На свим путевима својим имај Га на уму, и Он ће управљати стазе твоје.
7 Nebývej moudrý sám u sebe; boj se Hospodina, a odstup od zlého.
Не мисли сам о себи да си мудар; бој се Господа и уклањај се ода зла.
8 Toť bude zdraví životu tvému, a rozvlažení kostem tvým.
То ће бити здравље пупку твом и заливање костима твојим.
9 Cti Hospodina z statku svého, a z nejpřednějších věcí všech úrod svých,
Поштуј Господа имањем својим и првинама од свега дохотка свог;
10 A naplněny budou stodoly tvé hojností, a presové tvoji mstem oplývati budou.
И биће пуне житнице твоје обиља, и пресипаће се вино из каца твојих.
11 Kázně Hospodinovy, synu můj, nezamítej, aniž sobě oškliv domlouvání jeho.
Сине мој, не одбацуј наставе Господње, и немој да ти досади карање Његово.
12 Nebo kohož miluje Hospodin, tresce, a to jako otec syna, jejž libuje.
Јер кога љуби Господ оног кара, и као отац сина који му је мио.
13 Blahoslavený člověk nalézající moudrost, a člověk vynášející opatrnost.
Благо човеку који нађе мудрост, и човеку који добије разум.
14 Lépeť jest zajisté těžeti jí, nežli těžeti stříbrem, anobrž nad výborné zlato užitek její.
Јер је боље њом трговати него трговати сребром, и добитак на њој бољи је од злата.
15 Dražší jest než drahé kamení, a všecky nejžádostivější věci tvé nevrovnají se jí.
Скупља је од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари твојих не могу се изједначити с њом.
16 Dlouhost dnů v pravici její, a v levici její bohatství a sláva.
Дуг живот у десници јој је, а у левици богатство и слава.
17 Cesty její cesty utěšené, a všecky stezky její pokojné.
Путеви су њени мили путеви и све стазе њене мирне.
18 Stromem života jest těm, kteříž jí dosahují, a kteříž ji mají, blahoslavení jsou.
Дрво је животно онима који се хватају за њу, и ко је год држи срећан је.
19 Hospodin moudrostí založil zemi, utvrdil nebesa opatrností.
Господ је мудрошћу основао земљу, утврдио небеса разумом.
20 Uměním jeho propasti protrhují se, a oblakové vydávají rosu.
Његовом мудрошћу развалише се бездане и облаци капљу росом.
21 Synu můj, nechť neodcházejí ty věci od očí tvých, ostříhej zdravého naučení a prozřetelnosti.
Сине мој, да ти то не одлази из очију; чувај праву мудрост и разборитост;
22 I budeť to životem duši tvé, a ozdobou hrdlu tvému.
И биће живот души твојој и накит грлу твом.
23 Tehdy choditi budeš bezpečně cestou svou, a v nohu svou neurazíš se.
Тада ћеш ићи без бриге путем својим, и нога твоја неће се спотаћи.
24 Když lehneš, nebudeš se strašiti, ale odpočívati budeš, a bude libý sen tvůj.
Кад лежеш, нећеш се плашити, и кад почиваш, сладак ће ти бити сан.
25 Nelekneš se strachu náhlého, ani zpuštění bezbožníků, když přijde.
Нећеш се плашити од нагле страхоте ни од погибли безбожничке кад дође.
26 Nebo Hospodin bude doufání tvé, a ostříhati bude nohy tvé, abys nebyl lapen.
Јер ће ти Господ бити узданица и чуваће ти ногу да се не ухвати.
27 Nezadržuj dobrodiní potřebujícím, když s to býti můžeš, abys je činil.
Не одреци добра онима којима треба, кад можеш учинити.
28 Neříkej bližnímu svému: Odejdi, potom navrať se, a zítrať dám, maje to u sebe.
Не говори ближњему свом: Иди, и дођи други пут, и сутра ћу ти дати, кад имаш.
29 Neukládej proti bližnímu svému zlého, kterýž s tebou dověrně bydlí.
Не куј зло ближњему свом који живи с тобом без бриге.
30 Nevaď se s člověkem bez příčiny, jestližeť neučinil zlého.
Не свађај се ни с ким без узрока, ако ти није учинио зло.
31 Nechtěj záviděti muži dráči, aniž zvoluj které cesty jeho.
Немој завидети насилнику, ни изабрати који пут његов.
32 Nebo ohavností jest Hospodinu převrácenec, ale s upřímými tajemství jeho.
Јер је мрзак Господу зликовац, а у праведних је тајна његова.
33 Zlořečení Hospodinovo jest v domě bezbožníka, ale příbytku spravedlivých žehná:
Проклетство је Господње у кући безбожниковој, а стан праведнички благосиља.
34 Poněvadž posměvačům on se posmívá, pokorným pak dává milost.
Јер подсмевачима Он се подсмева, а кроткима даје милост.
35 Slávu moudří dědičně obdrží, ale blázny hubí pohanění.
Мудри ће наследити славу, а безумнике ће однети срамота.
