Príslovia 27
1 Nechlub se dnem zítřejším, nebo nevíš, coť ten den přinese.
Не хвали се сутрашњим даном, јер не знаш шта ће дан донети.
2 Nechať tě chválí jiní, a ne ústa tvá, cizí, a ne rtové tvoji.
Нека те хвали други, а не твоја уста, туђин, а не твоје усне.
3 Tíž má kamen, a váhu písek, ale hněv blázna těžší jest nad to obé.
Тежак је камен, и песак је тежак; али је гнев безумников тежи од обога.
4 Ukrutnátě věc hněv a prudká prchlivost, ale kdo ostojí před závistí?
Јарост је немилостива, и гнев је плах; али ко ће одолети зависти?
5 Lepší jest domlouvání zjevné, než milování tajné.
Бољи је јавни укор него тајна љубав.
6 Bezpečnější rány od přítele, než lahodná líbání nenávidícího.
Ударци од пријатеља истинити су, а целиви ненавидникови лажни.
7 Duše sytá pohrdá i medem, ale duši lačné každá hořkost sladká.
Душа сита гази саће, а гладној души слатко је све што је горко.
8 Jako pták zaletuje od hnízda svého, tak muž odchází od místa svého.
Каква је птица која одлети из свог гнезда, такав је човек који отиде из свог места.
9 Mast a kadění obveseluje srdce; tak sladkost přítele víc než rada vlastní.
Уље и кад весели срце, тако је пријатељ сладак саветом срдачним.
10 Přítele svého a přítele otce svého neopouštěj, a do domu bratra svého nechoď v čas bídy své; lepšíť jest soused blízký, než bratr daleký.
Не остављај пријатеља свог ни пријатеља оца свог, и у кућу брата свог не улази у несрећи својој: бољи је сусед близу него брат далеко.
11 Buď moudrý, synu můj, a obvesel srdce mé, ať mám co odpovědíti tomu, kdož mi utrhá.
Сине мој, буди мудар и обрадуј срце моје, да имам шта одговорити ономе ко ме ружи.
12 Opatrný vida zlé, vyhne se, ale hloupí předce jdouce, těžkosti docházejí.
Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
13 Vezmi roucho toho, kterýž slíbil za cizího, a od toho, kdo za cizozemku slíbil, základ jeho.
Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, и узми залог од њега за туђинку.
14 Tomu, kdož dobrořečí příteli svému hlasem velikým, ráno vstávaje, za zlořečení počteno bude.
Ко благосиља пријатеља свог на глас рано устајући, примиће му се за клетву.
15 Kapání ustavičné v čas přívalu, a žena svárlivá rovní jsou sobě;
Непрестано капање кад је велик дажд, и жена свадљива, једно су;
16 Kdož ji schovává, schovává vítr, a jako mast v pravici voněti bude.
Ко је уставља, уставља ветар, и она се одаје као мирисаво уље у десници.
17 Železo železem se ostří; tak muž zostřuje tvář přítele svého.
Гвожђе се гвожђем оштри, тако човек оштри лице пријатеља свог.
18 Kdo ostříhá fíku, jídá ovoce jeho; tak kdo ostříhá pána svého, poctěn bude.
Ко чува смокву, јешће род њен; тако ко чува господара свог, биће поштован.
19 Jakož u vodě tvář proti tváři se ukazuje, tak srdce člověka člověku.
Како је у води лице према лицу, тако је срце човечије према човеку.
Гроб и пропаст никада се не могу заситити, тако очи човечије никада нису сите. (Sheol h7585)
21 Teglík stříbra a pec zlata zkušuje, tak člověka pověst chvály jeho.
Сребро у топионици и злато у пећи а човек у устима оног који га хвали познаје се.
22 Bys blázna i v stupě mezi krupami píchem zopíchal, neodejde od něho bláznovství jeho.
Да безумнога туцаш у ступи с тучком с прекрупом, не би отишло од њега безумље његово.
23 Pilně přihlídej k dobytku svému, pečuj o stáda svá.
Добро гледај стоку своју и старај се за стада своја.
24 Nebo ne na věky trvá bohatství, ani koruna do pronárodu.
Јер богатство не траје довека нити круна од колена до колена.
25 Když zroste tráva, a ukazuje se bylina, tehdáž ať se shromažďuje seno s hor.
Кад трава нарасте и покаже се зелен, купи се трава по планинама.
26 Beránkové budou k oděvu tvému, a záplata pole kozelci.
Јагањци су ти за одело, и јарићи цена за њиву.
27 Nadto dostatek mléka kozího ku pokrmu tvému, ku pokrmu domu tvého, a živnosti děvek tvých.
И доста има млека козјег теби за јело, и за јело твом дому и за храну твојим девојкама.
