Príslovia 25
1 Jaké i tato jsou přísloví Šalomounova, kteráž shromáždili muži Ezechiáše, krále Judského:
И ово су приче Соломунове које сабраше људи Језекије цара Јудиног.
2 Sláva Boží jest skrývati věc, ale sláva králů zpytovati věc.
Слава је Божија скривати ствар, а слава је царска истраживати ствар.
3 Vysokosti nebes, a hlubokosti země, a srdce králů není žádného vystižení.
Висина небу и дубина земљи и срце царевима не може се досегнути.
4 Jako když bys odjal trůsku od stříbra, ukáže se slevači nádoba čistá:
Узми од сребра троску, и изаћи ће ливцу заклад.
5 Tak když odejmeš bezbožného od oblíčeje králova, tedy utvrzen bude v spravedlnosti trůn jeho.
Узми безбожника испред цара, и утврдиће се правдом престо његов.
6 Nestavěj se za znamenitého před králem, a na místě velikých nestůj.
Не величај се пред царем и не стај на место где стоје властељи.
7 Nebo lépe jest, aťby řečeno bylo: Vstup sem, nežli abys snížen byl před knížetem; což vídávají oči tvé.
Јер је боље да ти се каже: Ходи горе, него да те понизе пред кнезом да видиш својим очима.
8 Nevcházej v svár kvapně, tak abys naposledy něčeho se nedopustil, kdyby tě zahanbil bližní tvůj.
Не иди одмах да се преш, гледај шта би чинио напослетку ако би те осрамотио ближњи твој.
9 Srovnej při svou s bližním svým, a tajné věci jiného nevyjevuj,
Расправи ствар своју с ближњим својим, али туђе тајне не откривај,
10 Aťby lehkosti neučinil ten, kdož by to slyšel, až by i zlá pověst tvá nemohla jíti nazpět.
Да те не би псовао ко чује, и срамота твоја да не би остала на теби.
11 Jablka zlatá s řezbami stříbrnými jest slovo propověděné případně.
Златне јабуке у сребрним судима јесу згодне речи.
12 Náušnice zlatá a ozdoba z ryzího zlata jest trestatel moudrý u toho, jenž poslouchá.
Златна је гривна и накит од најбољег злата мудри карач ономе који слуша.
13 Jako studenost sněžná v čas žně, tak jest posel věrný těm, kteříž jej posílají; nebo duši pánů svých očerstvuje.
Веран је посланик као студен снежна о жетви онима који га пошаљу, и расхлађује душу својим господарима.
14 Jako oblakové a vítr bez deště, tak člověk, kterýž se chlubí darem lživým.
Ко се хвали даром лажним, он је као облаци и ветар без дажда.
15 Snášelivostí nakloněn bývá vývoda, a jazyk měkký láme kosti.
Стрпљењем се ублажава кнез, и мек језик ломи кости.
16 Nalezneš-li med, jez, pokudž by dosti bylo tobě, abys snad nasycen jsa jím, nevyvrátil ho.
Кад нађеш мед, једи колико ти је доста, да не би наједавши га се избљувао га.
17 Zdržuj nohu svou od domu bližního svého, aby syt jsa tebe, neměl tě v nenávisti.
Ретко нека ти нога ступа у кућу ближњег твог, да не би наситивши се тебе омрзао на те.
18 Kladivo a meč a střela ostrá jest každý, kdož mluví falešné svědectví proti bližnímu svému.
Ко год говори лажно сведочанство на ближњег свог, он је као маљ и мач и оштра стрела.
19 Zub vylomený a noha vytknutá jest doufání v převráceném v den úzkosti.
Уздање је у неверника у невољи зуб сломљен и нога уганута.
20 Jako ten, kdož svláčí oděv v čas zimy, a ocet lije k sanitru, tak kdož zpívá písničky srdci smutnému.
Ко пева песме жалосном срцу, он је као онај који свлачи хаљину на зими, и као оцат на салитру.
21 Jestliže by lačněl ten, jenž tě nenávidí, nakrm jej chlebem, a žíznil-li by, napoj jej vodou.
Ако је гладан ненавидник твој, нахрани га хлеба, и ако је жедан напој га воде.
22 Nebo uhlí řeřavé shromáždíš na hlavu jeho, a Hospodin odplatí tobě.
Јер ћеш живо угљевље згрнути на главу његову, и Господ ће ти платити.
23 Vítr půlnoční zplozuje déšť, a tvář hněvivá jazyk tajně utrhající.
Северни ветар носи дажд, а потајни језик лице срдито.
24 Lépe jest bydliti v koutě na střeše, nežli s ženou svárlivou v domě společném.
Боље је седети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој.
25 Voda studená duši ustalé jest novina dobrá z země daleké.
Добар је глас из далеке земље као студена вода жедној души.
26 Studnice nohami zakalená a pramen zkažený jest spravedlivý z místa svého před bezbožným vystrčený.
Праведник који пада пред безбожником јесте као извор ногама замућен и као студенац покварен.
27 Jísti mnoho medu není dobře; tak zpytování slávy jejich není slavné.
Јести много меда није добро, и истраживати славу није славно.
28 Město rozbořené beze zdi jest muž, kterýž nemá moci nad duchem svým.
Ко нема власти над духом својим, он је град разваљен без зидова.
