Príslovia 20
1 Víno činí posměvače, a nápoj opojný nepokojného; pročež každý, kdož se kochá v něm, nebývá moudrý.
Вино је подсмевач и силовито пиће немирник, и ко год за њим лута неће бити мудар.
2 Hrůza královská jako řvání mladého lva; kdož ho rozhněvá, hřeší proti životu svému.
Страх је царев као рика младог лава; ко га дражи, греши својој души.
3 Přestati od sváru jest to každému ku poctivosti, ale kdožkoli se do nich zapletá, blázen jest.
Слава је човеку да се окани свађе; а ко је год безуман, уплеће се.
4 Lenoch neoře pro zimu, pročež žebrati bude ve žni, ale nadarmo.
Ради зиме ленивац не оре; проси о жетви, и ништа не добија.
5 Rada v srdci muže voda hluboká, muž však rozumný dosáhne jí.
Савет је у срцу човечијем дубока вода, али човек разуман црпе га.
6 Větší díl lidí honosí se účinností svou, ale v pravdě takového kdo nalezne?
Највише људи хвали се својом добротом; али ко ће наћи човека истинитог?
7 Spravedlivý ustavičně chodí v upřímnosti své; blažení synové jeho po něm.
Праведник једнако ходи у безазлености својој; благо синовима његовим после њега!
8 Král sedě na soudné stolici, rozhání očima svýma všecko zlé.
Цар седећи на престолу судском расипа очима својим свако зло.
9 Kdo může říci: Očistil jsem srdce své? Èist jsem od hříchu svého?
Ко може рећи: Очистио сам срце своје, чист сам од греха свог?
10 Závaží rozdílná a míra rozdílná, obé to ohavností jest Hospodinu.
Двојак потег и двојака мера, обоје је мрско Господу.
11 Po skutcích svých poznáno bývá také i pachole, jest-li upřímé a pravé dílo jeho.
По делима својим познаје се и дете хоће ли бити чисто и хоће ли бити право дело његово.
12 Ucho, kteréž slyší, a oko, kteréž vidí, obé to učinil Hospodin.
Ухо које чује, и око које види, обоје је Господ начинио.
13 Nemiluj snu, abys nezchudl, otevři oči své, a nasytíš se chlebem.
Не љуби сна, да не осиромашиш; отварај очи своје, и бићеш сит хлеба.
14 Zlé, zlé, říká ten, kdož kupuje, a odejda, tedy se chlubí.
Не ваља, не ваља, говори ко купује, а кад отиде онда се хвали.
15 Zlato a množství perel, a nejdražší klínot jsou rtové umělí.
Има злата и много бисера, али су мудре усне најдрагоценији накит.
16 Vezmi roucho toho, kterýž slíbil za cizího, a kdo za cizozemku, základ jeho.
Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, узми залог од њега за туђинку.
17 Chutný jest někomu chléb falše, ale potom ústa jeho pískem naplněna bývají.
Сладак је човеку хлеб од преваре, али му се после напуне уста песка.
18 Myšlení radou upevňuj, a s opatrnou radou veď boj.
Мисли се утврђују саветом; зато разумно ратуј.
19 Kdo vynáší tajnost, chodí neupřímě, pročež k lahodícímu rty svými nepřiměšuj se.
Ко открива тајну, поступа неверно; зато се не мешај с оним који разваљује уста.
20 Kdo zlořečí otci svému neb matce své, zhasne svíce jeho v temných mrákotách.
Ко псује оца свог или матер своју, његов ће се жижак угасити у црном мраку.
21 Dědictví rychle z počátku nabytému naposledy nebývá dobrořečeno,
Наследство које се из почетка брзо добија, не бива на послетку благословено.
22 Neříkej: Odplatím se zlým; očekávej na Hospodina, a vysvobodí tě.
Не говори: Вратићу зло. Чекај Господа, и сачуваће те.
23 Ohavností jsou Hospodinu závaží rozdílná, a váhy falešné neoblibuje.
Мрзак је Господу двојак потег, мерила лажна нису добра.
24 Od Hospodina jsou krokové muže, ale člověk jak vyrozumívá cestě jeho?
Од Господа су кораци човечји, а човек како ће разумети пут његов?
25 Osídlo jest člověku pohltiti věc posvěcenou, a po slibu zase toho vyhledávati.
Замка је човеку да прождре светињу, и после завета опет да тражи.
26 Král moudrý rozptyluje bezbožné, a uvodí na ně pomstu.
Мудар цар расипа безбожнике и пушта на њих коло.
27 Duše člověka jest svíce Hospodinova, kteráž zpytuje všecky vnitřnosti srdečné.
Видело је Господње душа човечија, истражује све што је у срцу.
28 Milosrdenství a pravda ostříhají krále, a milosrdenstvím podpírá se trůn jeho.
Милост и истина чувају цара, и милошћу подупире свој престо.
29 Ozdoba mládenců jest síla jejich, a okrasa starců šediny.
Слава је младићима сила њихова, а старцима част седа коса.
30 Modřiny ran jsou lékařství při zlém, a bití vnitřnostem života.
Модрице од боја и ударци који продиру до срца јесу лек зломе.
