< Príslovia 18 >
1 Svémyslný hledá toho, což se jemu líbí, a ve všelijakou věc plete se.
Човек самовољан тражи шта је њему мило и меша се у свашта.
2 Nezalibuje sobě blázen v rozumnosti, ale v tom, což zjevuje srdce jeho.
Безумнику није мио разум него да се јавља срце његово.
3 Když přijde bezbožný, přichází také pohrdání, a s lehkomyslným útržka.
Кад дође безбожник, дође и руг, и прекор са срамотом.
4 Slova úst muže vody hluboké, potok rozvodnilý pramen moudrosti.
Речи су из уста човечијих дубока вода, извор је мудрости поток који се разлива.
5 Přijímati osobu bezbožného není dobré, abys převrátil spravedlivého v soudu.
Није добро гледати безбожнику ко је, да се учини криво правом на суду.
6 Rtové blázna směřují k svadě, a ústa jeho bití se domluví.
Усне безумникове пристају у свађу, и уста његова дозивају бој.
7 Ústa blázna k setření jemu, a rtové jeho osídlem duši jeho.
Безумнику су уста његова погибао, и усне његове пругло души његовој.
8 Slova utrhače jsou jako ubitých, ale však sstupují do vnitřností života.
Речи су опадачеве као избијених, али силазе унутра у трбух.
9 Také ten, kdož jest nedbalý v práci své, bratr jest mrhače.
И ко је немаран у послу свом брат је распикући.
10 Věže pevná jest jméno Hospodinovo; k němu se uteče spravedlivý, a bude povýšen.
Тврда је кула име Господње. К Њему ће побећи праведник, и биће у високом заклону.
11 Zboží bohatého jest město pevné jeho, a jako zed vysoká v mysli jeho.
Богатство је богатом јак град и као висок зид у његовој мисли.
12 Před setřením vyvyšuje se srdce člověka, ale před povýšením bývá ponížení.
Пред пропаст подиже се срце човека, а пре славе иде смерност.
13 Kdož odpovídá něco, prvé než vyslyší, počítá se to za bláznovství jemu a za lehkost.
Ко одговара пре него чује, томе је лудост и срамота.
14 Duch muže snáší nemoc svou, ducha pak zkormouceného kdo snese?
Дух човечији сноси бол свој; а дух оборен ко ће подигнути?
15 Srdce rozumného dosahuje umění, a ucho moudrých hledá umění.
Срце разумног човека добавља знање, и ухо мудрих тражи знање.
16 Dar člověka uprostranňuje jemu, a před oblíčej mocných přivodí jej.
Дар човеку шири место и води га пред властеље.
17 Spravedlivý zdá se ten, kdož jest první v své při, ale když přichází bližní jeho, tedy stihá jej.
Праведан се чини ко је први у својој распри, али кад дође ближњи његов, испитује се.
18 Los pokojí svady, a mezi silnými rozeznává.
Распре прекида жреб, и између силних расуђује.
19 Bratr křivdou uražený tvrdší jest než město nedobyté, a svárové jsou jako závora u hradu.
Увређен је брат као тврд град, и свађа је као преворница на двору.
20 Ovocem úst jednoho každého nasyceno bývá břicho jeho, úrodou rtů svých nasycen bude.
Сваком се трбух сити плодом уста његових, дохотком од усна својих сити се.
21 Smrt i život jest v moci jazyka, a ten, kdož jej miluje, bude jísti ovoce jeho.
Смрт је и живот у власти језику, и ко га милује, јешће плод његов.
22 Kdo nalezl manželku, nalezl věc dobrou, a navážil lásky od Hospodina.
Ко је нашао жену, нашао је добро и добио љубав од Господа.
23 Poníženě mluví chudý, ale bohatý odpovídá tvrdě.
Сиромах говори молећи, а богат одговара оштро.
24 Ten, kdož má přátely, má se míti přátelsky, poněvadž přítel bývá vlastnější než bratr.
Ко има пријатеља, ваља да поступа пријатељски, јер има пријатеља вернијих од брата.