Jób 38
1 Tedy odpověděl Hospodin Jobovi z vichru, a řekl:
Тада одговори Господ Јову из вихора и рече:
2 Kdož jest to, jenž zatemňuje radu řečmi neumělými?
Ко је то што замрачује савет речима неразумно?
3 Přepaš nyní jako muž bedra svá, a nač se tebe tázati budu, oznam mi.
Опаши се сада као човек; ја ћу те питати, а ти ми казуј.
4 Kdes byl, když jsem zakládal zemi? Pověz, jestliže máš rozum.
Где си ти био кад ја оснивах земљу? Кажи, ако си разуман.
5 Kdo rozměřil ji, víš-li? Aneb kdo vztáhl pravidlo na ni?
Ко јој је одредио мере? Знаш ли? Или ко је растегао уже преко ње?
6 Na čem podstavkové její upevněni jsou? Aneb kdo založil úhelný kámen její,
На чем су подножја њена углављена? Или ко јој је метнуо камен угаони?
7 Když prozpěvovaly spolu hvězdy jitřní, a plésali všickni synové Boží?
Кад певаху заједно звезде јутарње и сви синови Божји кликоваху.
8 Aneb kdo zavřel jako dveřmi moře, když vyšlo z života, a zjevilo se?
Или ко је затворио море вратима кад као из утробе изиђе?
9 Když jsem mu položil oblak za oděv, a mrákotu místo plének jeho,
Кад га одех облаком и пових тамом;
10 Když jsem jemu uložil úsudek svůj, přistaviv závory a dvéře,
Кад поставих за њ уредбу своју и метнух му преворнице и врата;
11 I řekl jsem: Až potud vycházeti budeš, a dále nic, tu, pravím, skládati budeš dutí vlnobití svého.
И рекох: Довде ћеш долазити, а даље нећеш, и ту ће се устављати поносити валови твоји.
12 Zdaž jsi kdy za dnů svých rozkázal jitru? Ukázal-lis záři jitřní místo její,
Јеси ли свог века заповедио јутру, показао зори место њено,
13 Aby uchvacovala kraje země, a bezbožní aby z ní vymítáni byli?
Да се ухвати земљи за крајеве, и да се растерају с ње безбожници,
14 Tak aby proměnu přijímala jako vosk pečetní, oni pak aby nedlouho stáli jako roucho,
Да се она промени као блато печатно, а они да стоје као хаљина,
15 A aby bezbožným zbraňováno bylo světla jejich, a rámě vyvýšené zlámáno bylo?
Да се одузме безбожницима светлост њихова и рука подигнута да се сломи?
16 Přišel-lis až k hlubinám mořským? A u vnitřnosti propasti chodil-lis?
Јеси ли долазио до дубина морских? И по дну пропасти јеси ли ходио?
17 Jsou-li tobě zjeveny brány smrti? A brány stínu smrti viděl-lis?
Јесу ли ти се отворила врата смртна, и врата сена смртног јеси ли видео?
18 Shlédl-lis širokosti země? Oznam, jestliže ji znáš všecku.
Јеси ли сагледао ширину земаљску? Кажи, ако знаш све то.
19 Která jest cesta k obydlí světla, a které místo temností,
Који је пут к стану светлости? И где је место тами,
20 Že bys je pojal v meze jeho, poněvadž bys srozumíval stezkám domu jeho?
Да би је узео и одвео до међе њене, и знао стазе к дому њеном?
21 Věděl-lis tehdáž, že jsi měl se naroditi, a počet dnů tvých jak veliký býti má?
Знаш ти; јер си се онда родио, и број је дана твојих велик.
22 Přišel-lis až ku pokladům sněhu? A poklady krupobití viděl-lis,
Јеси ли улазио у ризнице снежне? Или ризнице градне јеси ли видео,
23 Kteréž chovám k času ssoužení, ke dni bitvy a boje?
Које чувам за време невоље, за дан боја и рата?
24 Kterými se cestami rozděluje světlo, kteréž rozhání východní vítr po zemi?
Којим се путем дели светлост и устока се разилази по земљи?
25 Kdo rozdělil povodní tok, a cestu blýskání hromovému,
Ко је разделио јазове поводњу и пут светлици громовној?
26 Tak aby pršel déšť i na tu zemi, kdež není lidí, na poušť, kdež není člověka,
Да би ишао дажд на земљу где нема никога, и на пустињу где нема човека,
27 Aby zapájel místa planá a pustá, a k zrůstu přivodil trávu mladistvou?
Да напоји пуста и неродна места, и учини да расте трава зелена.
28 Má-liž déšť otce? A kdo plodí krůpěje rosy?
Има ли дажд оца? Или ко је родио капље росне?
29 Z čího života vychází mráz? A jíní nebeské kdo plodí?
Из чије је утробе изашао лед, и ко је родио слану небеску,
30 Až i vody jako v kámen se proměňují, a svrchek propasti zamrzá.
Да се воде скривају и постају као камен и крајеви пропасти срастају?
31 Zdali zavázati můžeš rozkoše Kuřátek, aneb stahování Orionovo rozvázati?
Можеш ли свезати милине влашићима? Или свезу штапима разрешити?
32 Můžeš-li vyvoditi hvězdy polední v čas jistý, aneb Arktura s syny jeho povedeš-li?
Можеш ли извести јужне звезде на време? Или кола са звездама њиховим хоћеш ли водити?
33 Znáš-li řád nebes? Můžeš-li spravovati panování jejich na zemi?
Знаш ли ред небески? Можеш ли ти уређивати владу његову на земљи?
34 Můžeš-li pozdvihnouti k oblaku hlasu svého, aby hojnost vod přikryla tebe?
Можеш ли дигнути глас свој до облака да би те мноштво воде покрило?
35 Ty-liž vypustíš blýskání, aby vycházela? Zdaliž řeknou tobě: Aj teď jsme?
Можеш ли пустити муње да иду, и да ти кажу: Ево нас?
36 Kdo složil u vnitřnostech lidských moudrost? Aneb kdo dal rozumu stižitelnost?
Ко је метнуо човеку у срце мудрост? Или ко је дао души разум?
37 Kdo vypravovati bude o nebesích moudře? A láhvice nebeské kdo nastrojuje,
Ко ће избројати облаке мудрошћу, и мехове небеске ко ће излити,
38 Aby svlažená země zase stuhnouti mohla, a hrudy se v hromadě držely?
Да се расквашен прах згусне и груде се слепе?
39 Honíš-liž ty lvu loupež? A hltavost lvíčat naplňuješ-liž,
Ловиш ли ти лаву лов? И лавићима трбух пуниш,
40 Když se stulují v peleších svých, ustavičně z skrýší čihajíce?
Кад леже у пећинама и вребају у заклону свом?
41 Kdo připravuje krkavci pokrm jeho, když mladí jeho k Bohu silnému volají, a toulají se sem i tam pro nedostatek pokrmu?
Ко готови гаврану храну његову кад птићи његови вичу к Богу и лутају немајући шта јести?
