Jób 20
1 Odpovídaje pak Zofar Naamatský, řekl:
А Софар Намаћанин одговори и рече:
2 Z příčiny té myšlení má k odpovídání tobě nutí mne, a to abych rychle učinil,
Зато ме мисли моје нагоне да одговорим, и зато хитим.
3 Že kárání k zahanbení svému slyším, pročež duch můj osvícený nutí mne, aťbych odpovídal.
Чуо сам укор који ме срамоти, али ће дух из разума мог одговорити за ме.
4 Zdaž nevíš o tom, že od věků, a jakž postavil Bůh člověka na zemi,
Не знаш ли да је тако од како је века, од како је постављен човек на земљи.
5 Plésání bezbožných krátké jest, a veselí pokrytce jen na chvílku?
Да је слава безбожних за мало и радост лицемерова за час?
6 Byť pak vstoupila až k nebi pýcha jeho, a hlava jeho oblaku by se dotkla,
Да би му висина допрла до неба, и глава се његова дотакла облака,
7 Však jako lejno jeho na věky zahyne. Ti, kteříž jej vídali, řeknou: Kam se poděl?
Нестаће га за свагда као кала његовог; и који га видеше рећи ће: Куда се деде?
8 Jako sen pomine, aniž ho naleznou; nebo uteče jako vidění noční.
Као сан одлетеће, и неће се наћи, и ишчезнуће као ноћна утвара.
9 Oko, kteréž ho vídalo, již ho nikdy neuzří, aniž více patřiti bude na něj místo jeho.
Око које га је гледало неће више, нити ће га више видети место његово.
10 Synové jeho budou přízně u nuzných hledati, a ruce jeho musejí zase vraceti loupež svou.
Синови његови умиљаваће се сиромасима и руке ће његове враћати шта је отео.
11 Kosti jeho naplněny jsou hříchy mladosti jeho, a s ním v prachu lehnou.
Кости ће његове бити пуне греха младости његове, и они ће лежати с њим у праху.
12 A ačkoli zlost sladne v ústech jeho, a chová ji pod jazykem svým;
Ако му је слатка у устима злоћа и крије је под језиком својим,
13 Kochá se v ní, a nepouští jí, ale zdržuje ji u prostřed dásní svých:
Чува је и не пушта је, него је задржава у грлу свом,
14 Však pokrm ten ve střevách jeho promění se; bude jako žluč hadů nejlítějších u vnitřnostech jeho.
Ипак ће се јело његово претворити у цревима његовим, постаће у њему јед аспидин.
15 Zboží nahltané vyvrátí, z břicha jeho Bůh silný je vyžene.
Благо што је прождрао избљуваће, из трбуха његова истераће га Бог.
16 Jed hadů lítých ssáti bude, zabije ho jazyk ještěrčí.
Јед ће аспидин сисати, убиће га језик гујињи.
17 Neuzří pramenů potoků a řek medu a másla.
Неће видети потока ни река којима тече мед и масло.
18 Navrátí úsilé cizí, a nezažive ho, vedlé nátisku svého rozličného; nebude na ně vesel.
Вратиће муку, а неће је појести; према благу биће промена, и неће се радовати.
19 Nebo utiskal a opouštěl nuzné, dům zloupil a nestavěl ho.
Јер је тлачио и остављао убоге, куће је отимао и није зидао.
20 Pročež nesezná nic pokojného v životě svém, aniž které nejrozkošnější své věci bude moci zachovati.
Јер није никада осетио мира у трбуху свом, ни шта му је најмилије неће сачувати.
21 Nic mu nepozůstane z pokrmu jeho, tak že nebude míti, čím by se troštoval.
Ништа му неће остати од хране његове. Зато не може добро његово трајати.
22 Byť pak i dovršena byla hojnost jeho, ssoužení míti bude; každá ruka trapiče oboří se na něj.
Кад се испуни изобиље његово, тада ће бити у невољи; све руке невољних удариће на њ.
23 By měl čím naplniti břicho své, dopustí na něj Bůh prchlivost hněvu svého, kterouž na něj dštíti bude i na pokrm jeho.
Кад би напунио трбух свој, послаће на њ Бог јарост гнева свог, и пустиће је као дажд на њега и на јело његово.
24 Když utíkati bude před zbrojí železnou, prostřelí ho lučiště ocelivé.
Кад стане бежати од оружја гвозденог, прострелиће га лук бронзани.
25 Střela vyňata bude z toulu a vystřelena, nadto meč pronikne žluč jeho; a když odcházeti bude, přikvačí jej hrůzy.
Стрела пуштена проћи ће кроз тело његово, и светло гвожђе изаћи ће из жучи његове; кад пође, обузеће га страхоте.
26 Všeliká neštěstí jsou polečena v skrýších jeho, zžíře jej oheň nerozdmýchaný, zle se povede i pozůstalému v stanu jeho.
Све ће таме бити сакривене у тајним местима његовим; прождреће га огањ нераспирен, и ко остане у шатору његовом зло ће му бити.
27 Odkryjí nebesa nepravost jeho, a země povstane proti němu.
Откриће небеса безакоње његово, и земља ће устати на њ.
28 Rozptýlena bude úroda domu jeho, rozplyne se v den hněvu jeho.
Отићи ће летина дома његовог, расточиће се у дан гнева његовог.
29 Tenť jest podíl člověka bezbožného od Boha, to, pravím, dědictví vyrčené jemu od Boha silného.
То је део од Бога човеку безбожном и наследство од Бога за беседу његову.
