Jób 11
1 A odpovídaje Zofar Naamatský, řekl:
А Софар Намаћанин одговори и рече:
2 Zdaliž k mnohým slovům nemá odpovědíno býti? Aneb zdali člověk mnohomluvný práv zůstane?
Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?
3 Žváním svým lidi zaměstknáváš, a posmíváš se, aniž jest, kdo by tě zahanbil.
Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?
4 Nebo jsi řekl: Èisté jest učení mé, a čist jsem, ó Bože, před očima tvýma.
Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.
5 Ješto, ó kdyby Bůh mluvil, a otevřel rty své proti tobě,
Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,
6 Aťby oznámil tajemství moudrosti, že dvakrát většího trestání zasloužil jsi. A věz, že se Bůh zapomněl na tebe pro nepravost tvou.
И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.
7 Zdaliž ty stižitelnosti Boží dosáhneš, aneb dokonalost Všemohoucího vystihneš?
Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?
То су висине небеске, шта ћеш учинити? Дубље је од пакла, како ћеш познати? (Sheol h7585)
9 Delší jest míra její než země, a širší než moře.
Дуже од земље, шире од мора.
10 Bude-li pléniti neb zavírati aneb ssužovati, kdo se na něj bude domlouvati?
Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?
11 Poněvadž zná lidskou marnost, a vidí nepravost, což by tomu rozuměti neměl?
Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?
12 Tak aby muž nesmyslný nabyl rozumu, ačkoli člověk jest jako hřebec z divokého osla zplozený.
Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.
13 Jestliže ty nastrojíš srdce své, a ruce své k němu vztáhneš;
Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,
14 Byla-li by nepravost v ruce tvé, vzdal ji od sebe, aniž dopouštěj bydliti v staních svých nešlechetnosti:
Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,
15 Tedy jistě pozdvihneš tváři své z poškvrny, a budeš nepohnutý, aniž se báti budeš.
Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;
16 Nebo se na těžkost zapomeneš, na niž jako na vody, kteréž pominuly, zpomínati budeš.
Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;
17 K tomu nad poledne jasný nastaneť čas; zatmíš-li se pak, jitru podobný budeš.
Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;
18 Budeš i mysli doufanlivé, maje naději; stánek roztáhneš, i bezpečně spáti budeš.
Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.
19 A tak v pokoji budeš, aniž tě kdo předěsí, a mnozí tváři tvé kořiti se budou.
Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.
20 Oči pak bezbožných zkaženy budou, a utíkání jim zhyne; nadto naděje jejich bude jako dchnutí člověka.
Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.
