Kazatel 7
1 Lepší jest jméno dobré nežli mast výborná, a den smrti než den narození člověka.
Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди.
2 Lépe jest jíti do domu zámutku, nežli jíti do domu hodování, pro dokonání každého člověka, a kdož jest živ, složí to v srdci svém.
Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје.
3 Lepší jest horlení nežli smích; nebo zůřivá tvář polepšuje srdce.
Боља је жалост него смех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље.
4 Srdce moudrých v domě zámutku, ale srdce bláznů v domě veselí.
Срце је мудрих људи у кући где је жалост, а срце безумних у кући где је весеље.
5 Lépe jest slyšeti žehrání moudrého, nežli aby někdo poslouchal písně bláznů.
Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша песму безумних.
6 Nebo jako praštění trní pod hrncem, tak smích blázna. A i to jest marnost.
Јер као што прашти трње под лонцем, такав је смех безумников; и то је таштина.
7 Ssužování zajisté k bláznovství přivodí moudrého, a dar oslepuje srdce.
Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце.
8 Lepší jest skončení věci nežli počátek její; lepší jest dlouho čekající nežli vysokomyslný.
Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљивог духа неголи ко је поноситог духа.
9 Nebuď kvapný v duchu svém k hněvu; nebo hněv v lůnu bláznů odpočívá.
Не буди нагао у духу свом на гнев, јер гнев почива у недрима безумних.
10 Neříkej: Èím jest to, že dnové první lepší byli nežli tito? Nebo bys se nemoudře na to vytazoval.
Не говори: Шта је то, те су пређашњи дани били бољи од ових? Јер не би било мудро да за то питаш.
11 Dobrá jest moudrost s statkem, a velmi užitečná těm, kteříž vidí slunce;
Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце.
12 Nebo v stínu moudrosti a v stínu stříbra odpočívají. A však přednější jest umění moudrosti, přináší život těm, kdož ji mají.
Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тим што даје живот ономе ко је има.
13 Hleď na skutky Boží. Nebo kdo může zpřímiti to, což on zkřivil?
Погледај дело Божије; јер ко може исправити шта Он искриви?
14 V den dobrý užívej dobrých věcí, a v den zlý buď bedliv; nebo i to naproti onomu učinil Bůh z té příčiny, aby nenalezl člověk po něm ničeho.
У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити.
15 Všecko to viděl jsem za dnů marnosti své: Bývá spravedlivý, kterýž hyne s spravedlností svou; tolikéž bývá bezbožný, kterýž dlouho živ jest v zlosti své.
Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.
16 Nebývej příliš spravedlivý, aniž buď příliš moudrý. Proč máš na zkázu přicházeti?
Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио?
17 Nebuď příliš starostlivý, aniž bývej bláznem. Proč máš umírati dříve času svého?
Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро пре времена?
18 Dobréť jest, abys se onoho přídržel, a tohoto se nespouštěl; nebo kdo se bojí Boha, ujde všeho toho.
Добро је да држиш једно, а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега.
19 Moudrost posiluje moudrého nad desatero knížat, kteříž jsou v městě.
Мудрост крепи човека више него десет кнезова који су у граду.
20 Není zajisté člověka spravedlivého na zemi, kterýž by činil dobře a nehřešil.
Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши.
21 Také ne ke všechněm slovům, kteráž mluví lidé, přikládej mysli své, poněvadž nemáš dbáti, by i služebník tvůj zlořečil tobě.
Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу свог чуо где те псује;
22 Neboť ví srdce tvé, že jsi i ty častokrát zlořečil jiným.
Јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге.
23 Všeho toho zkusil jsem moudrostí, a řekl jsem: Budu moudrým, ale moudrost vzdálila se ode mne.
Све то огледах мудрошћу и рекох: Бићу мудар; али мудрост беше далеко од мене.
24 Což pak vzdálené a velmi hluboké jest, kdož to najíti může?
Шта је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи?
25 Všecko jsem přeběhl myslí svou, abych poznal a vyhledal, i vynalezl moudrost a rozumnost, a abych poznal bezbožnost, bláznovství a nemoudrost i nesmyslnost.
Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.
26 I našel jsem věc hořčejší nad smrt, ženu, jejíž srdce tenata, a ruce její okovy. Kdož se líbí Bohu, zachován bývá od ní, ale hříšník bývá od ní jat.
И нађох да је горча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грешника ће ухватити она.
27 Pohleď, to jsem shledal, (praví kazatel), jedno proti druhému stavěje, abych nalezl umění,
Гле, то нађох, вели проповедник, једно према другом, тражећи да разумем.
28 Èeho pak přesto hledala duše má, však jsem nenalezl: Muže jednoho z tisíce našel jsem, ale ženy mezi tolika jsem nenalezl.
Још тражи душа моја, али не нађох. Човека једног у хиљаде нађох, али жене међу свима не нађох.
29 Obzvláštně pohleď i na to, což jsem nalezl: Že učinil Bůh člověka dobrého, ale oni následovali smyšlínek rozličných.
Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човека доброг; а они траже свакојаке помисли.
