< Žalmy 3 >
1 Žalm Davidův, když utíkal před Absolonem synem svým. Hospodine, jakť jsou mnozí nepřátelé moji! Mnozí povstávají proti mně.
Господе! Како је много непријатеља мојих! Многи устају на ме.
2 Mnozí mluví o duši mé: Nemáť tento žádné pomoci v Bohu.
Многи говоре за душу моју: Нема му помоћи од Бога.
3 Ale ty, Hospodine, jsi štítem vůkol mne, slávou mou, a kterýž povyšuješ hlavy mé.
Али Ти си, Господе, штит који ме заклања, слава моја; Ти подижеш главу моју.
4 Hlasem svým volal jsem k Hospodinu, a vyslyšel mne s hory svaté své. (Sélah)
Гласом својим вичем ка Господу, и чује ме са свете горе своје.
5 Já jsem lehl, a spal jsem, i zas procítil; nebo mne zdržoval Hospodin.
Ја лежем, спавам и устајем, јер ме Господ чува.
6 Nebuduť se báti mnoha tisíců lidí, kteříž se vůkol kladou proti mně.
Не бојим се много хиљада народа што са свих страна наваљује на ме.
7 Povstaniž, Hospodine, zachovej mne, Bože můj, kterýž jsi zbil všech nepřátel mých líce, a zuby bezbožníků zvyrážel.
Устани, Господе! Помози ми, Боже мој! Јер Ти удараш по образу све непријатеље моје; разбијаш зубе безбожницима.
8 Tvéť, ó Hospodine, jest spasení, a nad lidem tvým požehnání tvé. (Sélah)
Од Господа је спасење; нека буде на народу Твом благослов Твој!