Žalmy 147
1 Chvalte Hospodina, nebo dobré jest zpívati žalmy Bohu našemu, nebo rozkošné jest, a ozdobná jest chvála.
Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.
2 Stavitel Jeruzaléma Hospodin, rozptýlený lid Izraelský shromažďuje,
Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;
3 Kterýž uzdravuje skroušené srdcem, a uvazuje bolesti jejich,
Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;
4 Kterýž sčítá počet hvězd, a každé z nich ze jména povolává.
Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.
5 Velikýť jest Pán náš, a nesmírný v síle; rozumnosti jeho není počtu.
Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.
6 Pozdvihuje pokorných Hospodin, ale bezbožné snižuje až k zemi.
Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.
7 Zpívejte Hospodinu s díkčiněním, zpívejte žalmy Bohu našemu na citaře,
Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.
8 Kterýž zastírá nebesa hustými oblaky, nastrojuje zemi déšť, a vyvodí trávu na horách.
Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;
9 Kterýž dává hovadům potravu jejich, i mladým krkavcům, kteříž volají k němu.
Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.
10 Nemáť v síle koně zalíbení, aniž se kochá v lejtkách muže udatného.
Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.
11 Líbost má Hospodin v těch, kteříž se ho bojí, a kteříž doufají v milosrdenství jeho.
Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.
12 Chval, Jeruzaléme, Hospodina, chval Boha svého, Sione.
Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!
13 Nebo on utvrzuje závory bran tvých, požehnání udílí synům tvým u prostřed tebe.
Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.
14 On působí v končinách tvých pokoj, a bělí pšeničnou nasycuje tě.
Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.
15 On když vysílá na zemi rozkaz svůj, velmi rychle k vykonání běží slovo jeho.
Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.
16 Onť dává sníh jako vlnu, jíním jako popelem posýpá.
Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.
17 Hází ledem svým jako skyvami; před zimou jeho kdo ostojí?
Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?
18 Vysílaje slovo své, rozpouští je; hned jakž povane větrem svým, anť tekou vody.
Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.
19 Zvěstuje slovo své Jákobovi, ustanovení svá a soudy své Izraelovi.
Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.
20 Neučinilť tak žádnému národu, a protož soudů jeho nepoznali. Halelujah.
Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!
