Žalmy 144
1 Davidův. Požehnaný Hospodin skála má, kterýž učí ruce mé boji, a prsty mé bitvě.
Благословен Господ, град мој, који учи руке моје боју, прсте моје рату,
2 Milosrdenství mé a hrad můj, útočiště mé, vysvoboditel můj, a štít můj, protož v něhoť já doufám; onť mi podmaňuje lidi.
Добротвор мој и ограда моја, уточиште моје и Избавитељ мој, Штит мој, Онај у кога се уздам, који ми покорава народ мој.
3 Hospodine, co jest člověk, že se znáš k němu, a syn člověka, že ho sobě tak vážíš?
Господе! Шта је човек, те знаш за њ, и син смртнога, те га пазиш?
4 Člověk marnosti podobný jest, dnové jeho jako stín pomíjející.
Човек је као ништа; дани су његови као сен, који пролази.
5 Hospodine, nakloň svých nebes a sstup, dotkni se hor, a kouřiti se budou.
Господе! Савиј небеса своја, и сиђи; дотакни се гора, и задимиће се.
6 Sešli hromobití a rozptyl je, vypusť střely své a poraz je.
Севни муњом, и разагнај их; пусти стреле своје, и распи их.
7 Vztáhni ruku svou s výsosti, vysvoboď mne, a vytrhni mne z vod mnohých, z ruky cizozemců.
Пружи руку своју с висине, избави ме и извади ме из воде велике, из руку туђинаца,
8 Jejichž ústa mluví marnost, a pravice jejich jest pravice lživá.
Којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.
9 Bože, píseň novou zpívati budu tobě na loutně, a na desíti strunách žalmy tobě prozpěvovati,
Боже! Песму нову певаћу Ти, у псалтир од десет жица удараћу Теби,
10 Dávajícímu vítězství králům, a vysvobozujícímu Davida, služebníka svého od meče vražedlného.
Који дајеш спасење царевима, и Давида слугу свог избављаш од љутог мача.
11 Vysvoboď mne, a vytrhni mne z ruky cizozemců, jejichž ústa mluví marnost, a pravice jejich pravice lživá.
Избави ме и отми ме из руке туђинаца, којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.
12 Aby synové naši byli jako štípkové zdárně rostoucí v mladosti své, a dcery naše jako úhelní kamenové, tesaní ku podobenství chrámu.
Синови наши нека буду као биље, које весело одрасте у младости; кћери наше као ступови прекрасно израђени у двору;
13 Špižírny naše plné ať vydávají všelijaké potravy; dobytek náš ať rodí na tisíce, a na deset tisíců v stájích našich.
Житнице наше пуне, обилне сваким житом; овце наше нек се множе на хиљаде и на сто хиљада по становима нашим.
14 Volové naši ať jsou vytylí; ať není vpádu ani zajetí, ani naříkání na ulicích našich.
Волови наши нека буду товни; нека не буду нападања, ни бежања, ни тужњаве по улицама нашим.
15 Blahoslavený lid, jemuž se tak děje, blahoslavený ten lid, jehož Hospodin Bohem jest.
Благо народу, у ког је све овако! Благо народу, у ког је Господ Бог!
