Žalmy 13

1 Přednímu zpěváku, žalm Davidův. Až dokud, Hospodine? Což se na věky zapomeneš na mne? Dokudž tvář svou skrývati budeš přede mnou?

Докле ћеш ме, Господе, сасвим заборављати? Докле ћеш одвраћати лице своје од мене?

2 Dokud rady vyhledávati budu v mysli své, a den ode dne svírati se v srdci svém? Až dokud se zpínati bude nepřítel můj nade mnou?

Докле ћу се домишљати у души својој, мутити се у срцу свом дан и ноћ? Докле ће се непријатељ мој подизати нада мном?

3 Vzhlédni, vyslyš mne, Hospodine Bože můj, osvěť oči mé, abych neusnul snem smrti,

Погледај, услиши ме, Господе, Боже мој! Просветли очи моје да не заспим на смрт.

4 A aby neřekl nepřítel můj: Svítězil jsem nad ním, a nepřátelé moji aby neplésali, jestliže bych se poklesl.

Да не рече непријатељ мој: Надвладао сам га; да се не радују који ме гоне, ако посрнем.

5 Jáť zajisté v milosrdenství tvém doufám, plésati bude srdce mé v spasení tvém;

А ја се уздам у милост Твоју; радоваће се срце моје за спасење Твоје.

6 zpívati budu Hospodinu, že jest mi tak dobře učinil.

Певаћу Господу, који ми добро чини.