< Žalmy 127 >

1 Píseň stupňů, Šalomounova. Nebude-li Hospodin stavěti domu, nadarmo usilují ti, kteříž stavějí jej; nebude-li Hospodin ostříhati města, nadarmo bdí strážný.
Ако Господ неће градити дом, узалуд се муче који га граде; ако неће Господ чувати град, узалуд не спава стражар.
2 Daremnéť jest vám ráno vstávati, dlouho sedati, a jísti chléb bolesti, poněvadž Bůh dává milému svému i sen.
Узалуд раните, касно лежете, једете хлеб уморни; милом свом Он даје сан.
3 Aj, dědictví od Hospodina jsou dítky, a plod života jest mzda.
Ево наследства од Господа: деца, пород је дар од Њега.
4 Jako střely v ruce udatného, tak jsou dítky zdárné.
Шта су стреле у руци јакоме, то су синови млади.
5 Blahoslavený muž, kterýž by jimi naplnil toul svůj; nebudouť zahanbeni, když v rozepři budou s nepřátely v branách.
Благо човеку који је њима напунио тул свој! Неће се осрамотити кад се стану разговарати с непријатељима на вратима.

< Žalmy 127 >