Jób 6
1 Odpovídaje pak Job, řekl:
А Јов одговори и рече:
2 Ó kdyby pilně zváženo bylo hořekování mé, a bída má na váze aby spolu vyzdvižena byla.
О да би се добро измерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мерила!
3 Jistě že by se nad písek mořský těžší ukázala, pročež mi se i slov nedostává.
Претегла би песак морски; зато ми и речи недостаје.
4 Nebo střely Všemohoucího vězí ve mně, jejichž jed vysušil ducha mého, a hrůzy Boží bojují proti mně.
Јер су стреле Свемогућег у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божје ударају на ме.
5 Zdaliž řve divoký osel nad mladistvou travou? Řve-liž vůl nad picí svou?
Риче ли дивљи магарац код траве? Муче ли во код пиће своје?
6 Zdaliž jedí to, což neslaného jest, bez soli? Jest-liž chut v věci slzké?
Једе ли се бљутаво без соли? Има ли сласти у биоцу од јајца?
7 Ach, kterýchž se ostýchala dotknouti duše má, ty jsou již bolesti těla mého.
Чега се душа моја није хтела дотакнути, то ми је јело у невољи.
8 Ó by se naplnila žádost má, a aby to, čehož očekávám, dal Bůh,
О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао шта чекам!
9 Totiž, aby se líbilo Bohu setříti mne, vztáhnouti ruku svou, a zahladiti mne.
И да би Бог хтео сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истребио ме!
10 Neboť mám ještě, čím bych se potěšoval, (ačkoli hořím bolestí, aniž mne Bůh co lituje), že jsem netajil řečí Nejsvětějšího.
Јер ми је још утеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нисам тајио речи Светог.
11 Nebo jaká jest síla má, abych potrvati mohl? Aneb jaký konec můj, abych prodlel života svého?
Каква је сила моја да бих претрпео? Какав ли је крај мој да бих продужио живот свој?
12 Zdali síla má jest síla kamenná? Zdali tělo mé ocelivé?
Је ли сила моја камена сила? Је ли тело моје од бронзе?
13 Zdaliž pak obrany mé není při mně? Aneb zdravý soud vzdálen jest ode mne,
Има ли још помоћи у мене? И није ли далеко од мене шта би ме придржало?
14 Proti tomu, jehož lítostivost k bližnímu mizí, a kterýž bázeň Všemohoucího opustil?
Несрећноме треба милост пријатеља његовог, али је он оставио страх Свемогућег.
15 Bratří moji zmýlili mne jako potok, pominuli jako prudcí potokové,
Браћа моја изневерише као поток, као бујни потоци прођоше,
16 Kteříž kalní bývají od ledu, a v nichž se kryje sníh.
Који су мутни од леда, у којима се сакрива снег;
17 V čas horka vysychají; když sucho bývá, mizejí z místa svého.
Кад се откраве, отеку; кад се загреју, нестане их с места њихових.
18 Sem i tam roztěkají se od toku svého obecného, v nic se obracejí a hynou.
Тамо амо сврћу од путева својих, иду у ништа и губе се.
19 To vidouce houfové jdoucích z Tema, zástupové Sabejských, jenž naději měli v nich,
Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих;
20 Zastyděli se, že v nich doufali; nebo přišedše až k nim, oklamáni jsou.
Али се постидеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се.
21 Tak zajisté i vy byvše, ne jste; vidouce potření mé, děsíte se.
Тако и ви постасте ништа; видесте погибао моју, и страх вас је.
22 Zdali jsem řekl: Přineste mi, aneb z zboží svého udělte darů pro mne?
Еда ли сам вам рекао: Дајте ми, или од блага свог поклоните ми;
23 Aneb: Vysvoboďte mne z ruky nepřítele, a z ruky násilníků vykupte mne?
Или избавите ме из руке непријатељеве, и из руке насилничке искупите ме?
24 Poučte mne, a budu mlčeti, a v čem bych bloudil, poslužte mi k srozumění.
Поучите ме, и ја ћу ћутати; и у чему сам погрешио, обавестите ме.
25 Ó jak jsou pronikavé řeči upřímé! Ale co vzdělá obviňování vaše?
Како су јаке речи истините! Али шта ће укор ваш?
26 Zdali jen z slov mne viniti myslíte, a převívati řeči choulostivého?
Мислите ли да ће речи укорити, и да је говор човека без надања ветар?
27 Také i na sirotka se obořujete, anobrž jámu kopáte příteli svému.
И на сироту нападате, и копате јаму пријатељу свом.
28 A protož nyní chtějtež popatřiti na mne, a suďte, klamám-liť před oblíčejem vaším.
Зато сада погледајте ме, и видите лажем ли пред вама.
29 Napravte se, prosím, nechť není nepravostí; napravte se, pravím, a tak poznáte, žeť jest spravedlnost v té řeči mé.
Прегледајте; да не буде неправде; прегледајте, ја сам прав у том.
30 A jest-li na jazyku mém nepravost, neměl-liž bych, čitedlen býti bíd?
Има ли неправде на језику мом? Не разбира ли грло моје зла?
