Jób 39
1 Víš-li, kterého času rodí kamsíkové, a laň ku porodu pracující spatřil-lis?
Знаш ли време кад се дивокозе козе? И јеси ли видео кад се кошуте легу?
2 Máš-li v počtu měsíce, kteréž vyplňují? Znáš-li, pravím, čas porodu jejich?
Јеси ли избројао месеце, докле носе? Знаш ли време кад се легу?
3 Jak se kladou, plod svůj utiskají, a s bolestí ho pozbývají?
Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?
4 Jak se zmocňují mladí jejich, i odchovávají picí polní, a vycházejíce, nenavracují se k nim?
Како јача млад њихова, расте по пољу и отишавши не враћа се к њима?
5 Kdo propustil zvěř, aby byla svobodná? A řemení divokého osla kdo rozvázal?
Ко је пустио дивљег магарца да је слободан, и ремене дивљем магарцу ко је разрешио?
6 Jemuž jsem dal pustinu místo domu jeho, a místo příbytku jeho zemi slatinnou.
Коме одредих пустињу за кућу и за стан слатину.
7 Posmívá se hluku městskému, a na křikání toho, kdož by jej honil, nic nedbá.
Он се смеје вреви градској, и не слуша вике настојникове.
8 To, což nachází v horách, jest pastva jeho; nebo toliko zeliny hledá.
Шта налази у горама, оно му је пића, и тражи сваку зелен.
9 Svolí-liž jednorožec, aby tobě sloužil, a u jeslí tvých aby nocoval?
Би ли ти једнорог хтео служити? Би ли ноћивао за јаслама твојим?
10 Připřáhneš-liž provazem jednorožce k orání? Bude-liž vláčeti brázdy za tebou?
Можеш ли везати ужем једнорога да оре? Хоће ли влачити бразде за тобом?
11 Zdaž se na něj ubezpečíš, proto že jest veliká síla jeho, a poručíš jemu svou práci?
Хоћеш ли се ослонити на њ што му је снага велика? И оставити на њему свој посао?
12 Zdaž se jemu dověříš, že sveze semeno tvé, a na humno tvé shromáždí?
Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести летину и на гумно твоје сложити?
13 Ty-lis dal pávům křídlo pěkné, aneb péro čápu neb pstrosu?
Јеси ли ти дао пауну лепа крила и перје чапљи или ноју?
14 A že opouští na zemi vejce svá, ačkoli je v prachu osedí,
Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах греје?
15 Nic nemysle, že by je noha potlačiti, aneb zvěř polní pošlapati mohla?
И не мисли да ће их нога разбити и звер пољска згазити;
16 Tak se zatvrzuje k mladým svým, jako by jich neměl; jako by neužitečná byla práce jeho, tak jest bez starosti.
Немилостив је птићима својим као да нису његови, и да му труд не буде узалуд не боји се.
17 Nebo nedal jemu Bůh moudrosti, aniž mu udělil rozumnosti.
Јер му Бог није дао мудрости нити му је уделио разума.
18 Časem svým zhůru se vznášeje, posmívá se koni i jezdci jeho.
Кад се подигне у вис, смеје се коњу и коњику.
19 Zdaž ty dáti můžeš koni sílu? Ty-li ozdobíš šíji jeho řehtáním?
Јеси ли ти дао коњу јачину? Јеси ли ти окитио врат његов рзањем?
20 Zdali jej zastrašíš jako kobylku? Anobrž frkání chřípí jeho strašlivé jest.
Хоћеш ли га поплашити као скакавца? Фркање ноздрва његових страшно је;
21 Kopá důl, a pléše v síle své, vycházeje vstříc i zbroji.
Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју;
22 Směje se strachu, aniž se leká, aniž ustupuje zpátkem před ostrostí meče,
Смеје се страху и не плаши се нити узмиче испред мача;
23 Ač i toul na něm chřestí, a blyští se dřevce a kopí.
Кад звекће над њим тул и сева копље и сулица;
24 S hřmotem a s hněvem kopá zemi, aniž pokojně stojí k zvuku trouby.
Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби.
25 Anobrž k zvuku trouby řehce, a zdaleka cítí boj, hluk knížat a prokřikování.
Кад труба затруби, он вришти, из далека чује бој, вику војвода и поклич.
26 Zdali podlé rozumu tvého létá jestřáb, roztahuje křídla svá na poledne?
Еда ли по твом разуму лети јастреб? Шири крила своја на југ?
27 Zdali k rozkazu tvému zhůru se vznáší orlice, a vysoko se hnízdí?
Еда ли се на твоју заповест диже у вис орао, и на висини вије гнездо?
28 Na skále přebývá, přebývá na špičaté skále jako na hradě,
На стени станује и бави се, на врх стене, на тврдом месту.
29 Odkudž hledá pokrmu, kterýž z daleka očima svýma spatřuje.
Одатле гледа хране, далеко му виде очи.
30 Ano i mladí její střebí krev, a kde těla mrtvá, tu i ona jest.
И птићи његови пију крв, и где су мртва телеса онде је он.
