Jób 27
1 Potom dále Job vedl řeč svou a řekl:
И Јов настави беседу своју и рече:
2 Živť jest Bůh silný, kterýž zavrhl při mou, a Všemohoucí, kterýž hořkostí naplnil duši mou,
Тако да је жив Бог, који је одбацио парбу моју, и Свемогући, који је ојадио душу моју,
3 Že nikoli, dokudž duše má ve mně bude a duch Boží v chřípích mých,
Док је душа моја у мени, и дух Божји у ноздрвама мојим,
4 Nebudou mluviti rtové moji nepravosti, a jazyk můj vynášeti lsti.
Неће усне моје говорити безакоња, нити ће језик мој изрицати преваре.
5 Odstup ode mne, abych vás za spravedlivé vysvědčil; dokudž dýchati budu, neodložím upřímosti své od sebe.
Не дао Бог да пристанем да имате право; докле дишем, нећу одступити од своје доброте.
6 Spravedlnosti své držím se, aniž se jí pustím; nezahanbíť mne srdce mé nikdy.
Држаћу се правде своје, нити ћу је оставити; неће ме прекорити срце моје докле сам жив.
7 Bude jako bezbožník nepřítel můj, a povstávající proti mně jako nešlechetník.
Непријатељ мој биће као безбожник, и који устаје на ме, као безаконик.
8 Nebo jaká jest naděje pokrytce, by pak lakoměl, když Bůh vytrhne duši jeho?
Јер како је надање лицемеру, кад се лакоми, а Бог ће ишчупати душу његову?
9 Zdaliž volání jeho vyslyší Bůh silný, když na něj přijde ssoužení?
Хоће ли Бог услишити вику његову кад на њ дође невоља?
10 Zdaliž v Všemohoucím kochati se bude? Bude-liž vzývati Boha každého času?
Хоће ли се Свемогућем радовати? Хоће ли призивати Бога у свако време?
11 Ale já učím vás, v kázni Boha silného jsa, a jak se mám k Všemohoucímu, netajím.
Учим вас руци Божјој, и како је у Свемогућег не тајим.
12 Aj, vy všickni to vidíte, pročež vždy tedy takovou marnost vynášíte?
Ето, ви све видите, зашто дакле једнако говорите залудне ствари?
13 Ten má podíl člověk bezbožný u Boha silného, a to dědictví ukrutníci od Všemohoucího přijímají:
То је део човеку безбожном од Бога, и наследство које примају насилници од Свемогућег.
14 Rozmnoží-li se synové jeho, rozmnoží se pod meč, a rodina jeho nenasytí se chlebem.
Ако му се множе синови, множе се за мач, и натражје његово неће се наситити хлеба.
15 Pozůstalí po něm v smrti pohřbeni budou, a vdovy jeho nebudou ho plakati.
Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати.
16 Nashromáždí-li jako prachu stříbra, a jako bláta najedná-li šatů:
Ако накупи сребра као праха, и набави хаљина као блата,
17 Co najedná, to spravedlivý obleče, a stříbro nevinný rozdělí.
Шта набави, обући ће праведник, и сребро ће делити безазлени.
18 Vystaví-li jako Arktura dům svůj, bude však jako bouda, kterouž udělal strážný.
Гради себи кућу као мољац, и као колибу коју начини чувар.
19 Bohatý když umře, nebude pochován; pohledí někdo, anť ho není.
Богат ће умрети, а неће бити прибран; отвориће очи а ничега неће бити.
20 Postihnou jej hrůzy jako vody, v noci kradmo zachvátí ho vicher.
Стигнуће га страхоте као воде; ноћу ће га однети олуја.
21 Pochytí jej východní vítr, a odejde, nebo vichřicí uchvátí jej z místa jeho.
Узеће га ветар источни, и отићи ће; вихор ће га однети с места његовог.
22 Takové věci na něj dopustí Bůh bez lítosti, ačkoli před rukou jeho prudce utíkati bude.
То ће Бог пустити на њ, и неће га жалити; он ће једнако бежати од руке Његове.
23 Tleskne nad ním každý rukama svýma, a ckáti bude z místa svého.
Други ће пљескати рукама за њим, и звиждаће за њим с места његовог.
