2 Korintským 11
1 Ó byste mne maličko posnesli v nemoudrosti, nýbrž posneste mne.
О да бисте мало потрпели моје безумље! Но и потрпите ме.
2 Neboť miluji vás Božím milováním. Zasnoubilť jsem zajisté vás čistou pannu oddati jednomu muži, Kristu.
Јер ревнујем за вас Божјом ревности, јер вас обрекох мужу једном, да девојку чисту изведем пред Христа.
3 Ale bojím se, aby snad, jakž onen had svedl Evu chytrostí svou, tak nebyly porušeny mysli vaše od sprostnosti, kteráž jest v Kristu.
Али се бојим да како као што змија Еву превари лукавством својим тако и разуми ваши да се не одврате од простоте која је у Христу.
4 Nebo kdyby někdo přijda, jiného Ježíše kázal, kteréhož jsme nekázali, aneb kdybyste jiného ducha přijali, kteréhož jste nepřijali, aneb jiné evangelium, kteréhož jste nevzali, slušně byste toho snášeli.
Јер ако онај који долази другог Исуса проповеда ког ми не проповедасмо, или другог Духа примите ког не примисте, или друго јеванђеље које не примисте, добро бисте потрпели.
5 Neboť za to mám, že jsem nic menší nebyl nežli ti velicí apoštolé.
Јер мислим да ни у чему нисам мањи од превеликих апостола.
6 Jestližeť pak jsem nedospělý v řeči, však ne v umění, ale ve všem všudy zjevní jsme vám.
Јер ако сам и простак у речи, али у разуму нисам. Но у свему смо познати међу вама.
7 Zdali jsem zhřešil, ponižuje se, abyste vy povýšeni byli, že jsem darmo evangelium Boží kázal vám?
Или грех учиних понижујући се да се ви повисите? Јер вам забадава Божије јеванђеље проповедих.
8 Jiné jsem církve loupil, bera od nich žold, abych vám sloužil. A byv u vás, i jsa potřeben, nezahálel jsem s obtížením žádného.
Од других цркава отех узевши плату за служење вама; и дошавши к вама, и бивши у сиротињи, и не досадих никоме.
9 Nebo ten nedostatek můj doplnili bratří, přišedše z Macedonie. A ve všech věcech varoval jsem se, a varovati budu, abych vás neobtěžoval.
Јер моју сиротињу попунише браћа која дођоше из Македоније, и у свему без досаде вама себе држах и држаћу.
10 Jestiť pravda Kristova ve mně, že chlouba tato nebude mi zmařena v krajinách Achaiských.
Као што је истина Христова у мени тако се хвала ова неће узети од мене у ахајским крајевима.
11 Z které příčiny? Že vás nemiluji? Bůhť ví.
Зашто? Што вас не љубим? Бог зна. А шта чиним и чинићу,
12 Ale což činím, ještěť činiti budu, abych odňal příčinu těm, kteříž chtějí dostati příčiny, aby v tom, v čemž se chlubí, nalezeni byli takoví jako i my.
Да одсечем узрок онима који траже узрок, да би у ономе чиме се хвале нашли се као и ми.
13 Nebo takoví falešní apoštolé jsou dělníci lstiví, proměňujíce se v apoštoly Kristovy.
Јер такви лажни апостоли и преварљиви посленици претварају се у апостоле Христове.
14 A není div. Nebo i sám satan proměňuje se v anděla světlosti.
И није чудо, јер се сам сотона претвара у анђела светла.
15 Protož neníť to tak veliká věc, jestliže i služebníci jeho proměňují se, aby se zdáli býti služebníci spravedlnosti, jichžto konec bude podlé skutků jejich.
Није дакле ништа велико ако се и слуге његове претварају као слуге правде, којима ће свршетак бити по делима њиховим.
16 Opět pravím, aby mne někdo neměl za nemoudrého; nýbrž i jako nemoudrého přijměte mne, ať i já se maličko něco pochlubím.
Опет велим да нико не помисли да сам ја безуман; ако ли не, а оно барем као безумног примите ме, да се и ја шта похвалим.
17 Což mluvím, nemluvímť jako ode Pána, ale jako v nemoudrosti z strany této podstatné chlouby.
А шта говорим не говорим по Господу, него као у безумљу, у овој струци хвале.
18 Kdyžť se mnozí chlubí podlé těla, i jáť se pochlubím.
Будући да се многи хвале по телу, и ја ћу да се хвалим.
19 Rádi zajisté snášíte nemoudré, jsouce moudří.
Јер љубазно примате безумне кад сте сами мудри.
20 Nebo snášíte i to, by vás kdo v službu podroboval, by kdo zžíral, by kdo bral, by se kdo pozdvihoval, by vás kdo v tvář bil.
Јер примате ако вас ко натера да будете слуге, ако вас ко једе, ако ко узме, ако вас ко по образу бије, ако се ко велича.
21 O zahanbování pravím, rovně jako bychom my nějací špatní byli. Nýbrž v čem kdo smí, (v nemoudrosti mluvím, ) smímť i já.
На срамоту говорим, јер као да ми ослабисмо. На шта је ко слободан (по безумљу говорим), и ја сам слободан.
22 Židé jsou? Jsem i já. Izraelští jsou? Jsem i já. Símě Abrahamovo jsou? Jsem i já.
Јесу ли Јевреји? И ја сам; Јесу ли Израиљци? И ја сам? Јесу ли семе Авраамово? И ја сам;
23 Služebníci Kristovi jsou? (Nemoudře dím: ) Nadto já. V pracech hojněji, v ranách přílišně, v žalářích hojněji, v smrtech častokrát.
Јесу ли слуге Христове? (Не говорим по мудрости) ја сам још више. Више сам се трудио, више сам боја поднео, више пута сам био у тамници, много пута сам долазио до страха смртног;
24 Od Židů pětkrát čtyřidceti ran bez jedné trpěl jsem.
Од Јевреја примио сам пет пута четрдесет мање један ударац;
25 Třikrát metlami mrskán jsem, jednou jsem byl kamenován, třikrát jsem na moři tonul, ve dne i v noci v hlubokosti byl jsem.
Трипут сам био шибан, једном су камење бацали на ме, три пута се лађа са мном разбијала, ноћ и дан провео сам у дубини морској.
26 Na cestách často, v nebezpečenství na řekách, v nebezpečenství od lotrů, v nebezpečenství od svého pokolení, v nebezpečenství od pohanů, v nebezpečenství v městě, v nebezpečenství na poušti, v nebezpečenství na moři, v nebezpečenství mezi falešnými bratřími.
Много пута сам путовао, био сам у страху на водама, у страху од хајдука, у страху од родбине, у страху од незнабожаца, у страху у градовима, у страху у пустињи, у страху на мору, у страху међу лажном браћом;
27 V práci a v ustání, v bděních často, v hladu a v žízni, v postech častokrát, na zimě a v nahotě.
У труду и послу, у многом неспавању, у гладовању и жеђи, у многом пошћењу, у зими и голотињи;
28 Kromě toho, což zevnitř jest, vojsko na každý den povstává proti mně, totiž péče o všecky zbory.
Осим што је споља, наваљивање људи сваки дан, и брига за све цркве.
29 Kdo umdlévá, ješto bych já nemdlel? Kdo se uráží, abych já se nepálil?
Ко ослаби, и ја да не ослабим? Ко се саблазни, и ја да се не распалим?
30 Jestližeť se mám chlubiti, nemocmi svými se chlubiti budu.
Ако ми се ваља хвалити, својом ћу се слабошћу хвалити.
Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, који је благословен вавек, зна да не лажем. (aiōn g165)
32 Hejtman v Damašku lidu Aréty krále, ostříhal města Damašku, chtěje mne do vězení vzíti.
У Дамаску незнабожачки кнез цара Арете чуваше град Дамаск и хтеде да ме ухвати;
33 Ale oknem po provaze spuštěn jsem v koši přes zed, i ušel jsem rukou jeho.
и кроз прозор спустише ме у котарици преко зида, и избегох из његових руку.
