Pjesma nad Pjesmama 7

1 Kako su krasni koraci tvoji u sandalama, kćeri kneževska! Pregibi su bokova tvojih kao grivne stvorene rukom umjetnika.

Како су лепе ноге твоје у обући, кћери кнежевска; саставци су бедара твојих као гривне, дело руку уметничких.

2 Pupak ti je kao okrugla čaša koja nikad nije bez pića. Trbuh ti je kao stog pšenice ograđen ljiljanima.

Пупак ти је као чаша округла, који није никад без пића; трбух ти је као стог пшенице ограђен љиљанима;

3 Dvije su dojke tvoje dva laneta, blizanca košutina.

Две дојке твоје као два близанца срнчета;

4 Vrat je tvoj kao kula bjelokosna. Oči su tvoje kao ribnjaci u Hešbonu kod vrata batrabimskih. Nos ti je kao kula libanska što gleda prema Damasku.

Врат ти је као кула од слонове кости; очи су ти као језера у Есевону на вратима ватравимским; нос ти је као кула ливанска која гледа према Дамаску;

5 Glava je tvoja kao brdo Karmel, a kosa na glavi kao purpur i kralj se zapleo u njene pletenice.

Глава је твоја на теби као Кармил, и коса на глави твојој као царска порфира у боре набрана.

6 Kako si lijepa i kako si ljupka, o najdraža, među milinama!

Како си лепа и како си љупка, о љубави у милинама!

7 Stas je tvoj kao palma, grudi su tvoje grozdovi.

Узраст ти је као палма, и дојке као гроздови.

8 Rekoh: popet ću se na palmu da dohvatim vrške njezine, a grudi će tvoje biti kao grozdovi na lozi, miris daha tvoga kao jabuke.

Рекох: Попећу се на палму, дохватићу гране њене; и биће дојке твоје као гроздови на виновој лози, и мирис носа твог као јабуке;

9 Usta su tvoja kao najbolje vino. Koje odlazi ravno dragome mome kao što teče na usnama usnulih.

И грло твоје као добро вино, које иде право драгом мом и чини да говоре усне оних који спавају.

10 Ja pripadam dragome svome i on je željan mene.

Ја сам драгог свог, и њега је жеља за мном.

11 Dođi, dragi moj, ići ćemo u polja, noćivat ćemo u selima.

Ходи, драги мој, да идемо у поље, да ноћујемо у селима.

12 Jutrom ćemo ići u vinograde da vidimo pupa li loza, zameće li se grožđe, jesu li procvali mogranji. Tamo ću ti dati ljubav svoju.

Ранићемо у винограде да видимо цвате ли винова лоза, замеће ли се грожђе, цвату ли шипци; онде ћу ти дати љубав своју.

13 Mandragore šire miris, u našim kućama ima svakog voća, novoga i starog, za te sam ga čuvala, o najdraži moj!

Мандрагоре пуштају мирис, и на вратима је нашим свакојако красно воће, ново и старо, које за те дохраних, драги мој.