Pjesma nad Pjesmama 2
1 - Ja sam cvijet šaronski, ljiljan u dolu.
Ја сам ружа саронска, љиљан у долу.
2 - Što je ljiljan među trnjem, to je prijateljica moja među djevojkama.
Шта је љиљан међу трњем, то је драга моја међу девојкама.
3 - Što je jabuka među šumskim stablima, to je dragi moj među mladićima; bila sam željna hlada njezina i sjedoh, plodovi njeni slatki su grlu mome.
Шта је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; желех хлад њен, и седох, и род је њен сладак грлу мом.
4 Uveo me u odaje vina i pokrio me zastavom ljubavi.
Уведе ме у кућу где је гозба, а застава му је љубав к мени.
5 Okrijepite me kolačima, osvježite jabukama, jer sam bolna od ljubavi.
Поткрепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави.
6 Njegova mi je lijeva ruka pod glavom, a desnom me grli.
Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.
7 - Kćeri jeruzalemske, zaklinjem vas srnama i košutama poljskim, ne budite, ne budite ljubav moju dok sama ne bude htjela!
Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.
8 Glas dragoga moga! Evo ga, dolazi, prelijeće brda, preskakuje brežuljke.
Глас драгог мог; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова.
9 Dragi je moj kao srna, on je kao jelenče. Evo ga za našim zidom, gleda kroz prozore, zaviruje kroz rešetke.
Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашег зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку.
10 Dragi moj podiže glas i govori mi: “Ustani, dragano moja, ljepoto moja, i dođi,
Проговори драги мој и рече ми: Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
11 jer evo, zima je već minula, kiša je prošla i nestala.
Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше.
12 Cvijeće se po zemlji ukazuje, vrijeme pjevanja dođe i glas se grličin čuje u našem kraju.
Цвеће се види по земљи, дође време певању, и глас грличин чује се у нашој земљи.
13 Smokva je izbacila prve plodove, vinograd, u cvatu, miriše. Ustani, dragano moja, ljepoto moja i dođi.
Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
14 Golubice moja, u spiljama kamenim, u skrovištima vrletnim, daj da ti vidim lice i da ti čujem glas, jer glas je tvoj ugodan i lice je tvoje krasno.”
Голубице моја у раселинама каменим, у заклону врлетном! Дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно.
15 Pohvatajte lisice, male lisice što oštećuju vinograde, naše vinograde u cvatu.
Похватајте нам лисице, мале лисице, што кваре винограде, јер наши виногради цвату.
16 Dragi moj pripada meni, a ja njemu, on pase među ljiljanima.
Мој је драги мој, и ја сам његова, он пасе међу љиљанима.
17 Prije nego dan izdahne i sjene se spuste, vrati se, dragi moj: budi lagan kao srna, kao lane na gori Beteru.
Док захлади дан и сенке отиду, врати се, буди као срна, драги мој, или као јеленче по горама раздељеним.
