Psalmi 91

1 Ti što prebivaš pod zaštitom Višnjega, što počivaš u sjeni Svemogućega,

I mpimoneñe am-pipalira’ i Andindimoneñeiy, ty hitoetse añ’alo’ i El-Sadai ao,

2 reci Jahvi: “Zaklone moj! Utvrdo moja! Bože moj u koga se uzdam!”

Hanoako ty hoe t’Iehovà: Ty fiampirako, ty rova fitsolohako, i Andrianañahare fiatoakoy.

3 Jer on će te osloboditi od zamke ptičarske, od kuge pogubne.

Ie ty mpañaha azo boak’ am-bitsom-pamandri-boroñe ao, naho boak’ amy biloka mahahomakey.

4 Svojim će te krilima zaštititi i pod njegova ćeš se krila skloniti: Vjernost je njegova štit i obrana!

Haholonkolo’e am-bolon-ela’e ao irehe, ambane’ o ela’eo ty hipalira’o; fikalan-defo naho fikala-meso ty hatò’e.

5 Nećeš se bojati strašila noćnoga ni strelice što leti danju,

Tsy hahahembañ’ azo ty hetraketrak’ an-kaleñe, ndra ty ana-pale mihirirìñe an-tariñandroke.

6 ni kuge što se šulja kroz tmine, ni pošasti što hara o podne.

Ndra ty kiria mitingañe añ’ieñe ao ndra ty angorosy mamotsake naho antoandro.

7 Pa nek' padaju tisuće kraj tebe, deseci tisuća s desne tvoje, tebi se neće primaći!

Arivo ty mete hikorovok’ añ’ ila’o eo, le rai-ale ty am-pitàn-kavana’o eo, f’ie tsy hitotok’ azo.

8 Tek što okom pogledaš, već ćeš vidjeti plaću grešnika.

O fihaino’oo avao ro hisamba, hahaisake ty ­fandilovañe o lo-tserekeo.

9 Jer Jahve je zaklon tvoj, Višnjega odabra sebi za okrilje.

Amy te Iehovà, fitsolohako, i Andindimoneñey, ty nanoe’o fimoneñañe,

10 Neće te snaći nesreća, nevolja se neće prikučiti šatoru tvojemu.

Tsy hidoiñe ama’o ty hankàñe, tsy hitotofan-angorosy ty akiba’o,

11 Jer anđelima svojim zapovjedi da te čuvaju na svim putima tvojim.

Fa hafanto’e ama’o o anjeli’eo, hañambeñe azo amo lia’o iabio;

12 Na rukama će te nositi da se ne spotakneš o kamen.

hañotrotroa’e am-pità’e ao, tsy mone hadasi’o ami’ty vato ty fandia’o.

13 Nogom ćeš gaziti lava i ljuticu, zgazit ćeš lavića i zmiju.

Ho lià’o ty liona naho ty fandrefeala; ho hitsakitsahe’o ambanem-pandia’o eo ty liona-tora’e naho i mereñey.

14 Izbavit ću ga jer me ljubi, zakrilit ga jer poznaje ime moje.

Kanao ifahara’e koko, ho hahako, havotrako an-kaboañe ey amy te fohi’e ty añarako.

15 Zazvat će me, a ja ću ga uslišiti, s njim ću biti u nevolji, spasit ću ga i proslaviti.

Ho kanjie’e, le ho toiñeko; hindrezako te am-poheke, ho votsorako vaho ho tolorako asiñe.

16 Nasitit ću ga danima mnogim, pokazat' mu spasenje svoje.”

Heneñeko halava’ havelon-dre; vaho hampahaoniñeko aze ty fandrombahako.