< Psalmi 90 >
1 Molitva. Mojsija, sluge Božjega. Jahve, ti nam bijaše okrilje od koljena do koljena.
Молитва Мойсея, чоловіка Божого.
2 Prije nego se rodiše bregovi, prije nego postade kopno i krug zemaljski, od vijeka do vijeka, Bože, ti jesi!
Пе́рше ніж го́ри наро́джені, і поки Ти витворив землю та світ, то від віку й до віку — Ти Бог!
3 Smrtnike u prah vraćaš i veliš: “Vratite se, sinovi ljudski!”
Ти люди́ну вертаєш до по́роху, і кажеш: „Вернітеся, лю́дські сини!“
4 Jer je tisuću godina u očima tvojim k'o jučerašnji dan koji je minuo i kao straža noćna.
Бо в оча́х Твоїх тисяча літ, — немов день той вчорашній, який проминув, й як сторо́жа нічна́.
5 Razgoniš ih k'o jutarnji san, kao trava su što se zeleni:
Пустив Ти на них течію́, вони стали, як сон, вони, як трава, що мина́є:
6 jutrom cvate i sva se zeleni, a uvečer - već se suši i vene.
уранці вона розцвітає й росте, — а на вечір зів'я́не та со́хне!
7 Zaista, izjeda nas tvoja srdžba i zbunjuje ljutina tvoja.
Бо від гніву Твого ми ги́немо, і пересердям Твоїм перестра́шені, —
8 Naše si grijehe stavio pred svoje oči, naše potajne grijehe na svjetlost lica svojega.
Ти наші прови́ни поклав перед Себе, гріхи ж нашої мо́лодости — на світло Свого лиця!
9 Jer svi naši dani prođoše u gnjevu tvojemu, kao uzdah dovršismo godine svoje.
Бо всі наші дні промайну́ли у гніві Твоїм, скінчи́ли літа́ ми свої, як зідха́ння.
10 Zbroj naše dobi sedamdeset je godina, ako smo snažni, i osamdeset; a većina od njih muka je i ništavost: jer prolaze brzo i mi letimo odavle.
Дні літ наших — у них сімдеся́т літ, а при силах — вісімдеся́т літ, і го́рдощі їхні — стражда́ння й марно́та, бо все швидко минає, і ми відліта́ємо.
11 Tko će mjeriti žestinu gnjeva tvojega, tko proniknuti srdžbu tvoju?
Хто відає силу гніву Твого́? А Твоє пересе́рдя — як страх перед Тобою!
12 Nauči nas dane naše brojiti, da steknemo mudro srce.
Навчи нас лічи́ти отак наші дні, щоб ми набули́ серце мудре!
13 Vrati se k nama, Jahve! TÓa dokle ćeš? Milostiv budi slugama svojim!
Привернися ж, о Господи, — доки терпі́тимемо? — і пожалій Своїх рабів!
14 Jutrom nas nasiti smilovanjem svojim, da kličemo i da se veselimo u sve dane!
Насити́ нас ура́нці Своїм милосердям, і ми бу́демо співати й радіти по всі наші дні!
15 Obraduj nas za dane kad si nas šibao, za ljeta kad smo stradali!
Порадуй же нас за ті дні, коли Ти впокоря́в нас, за ті ро́ки, що в них ми зазнали лихого!
16 Neka se na slugama tvojim pokaže djelo tvoje i tvoja slava na djeci njihovoj!
Нехай ви́явиться Твоє ді́ло рабам Твоїм, а вели́чність Твоя — їхнім сина́м,
17 Dobrota Jahve, Boga našega, nek' bude nad nama daj da nam uspije djelo naših ruku, djelo ruku naših nek' uspije.
і хай буде над нами благоволі́ння Господа, Бога нашого, і ді́ло рук наших утверди́ нам, і діло рук наших — утверди́ його!