Psalmi 88
1 Pjesma. Psalam. Sinova Korahovih. Zborovođi. Po napjevu “Bolest”. Za pjevanje. Poučna pjesma. Ezrahijca Hemana. Jahve, Bože moj, vapijem danju, a noću naričem pred tobom.
Pesem in psalm med sinovi Koretovimi, načelniku godbe, da se poje na piščali, ukovit Emana Ezrajičana. O Gospod, Bog blaginje moje, podnevi kličem in ponoči v pričo tebe.
2 Neka dopre do tebe molitva moja, prigni uho k vapaju mome.
Pred obličje tvoje pridi molitev moja, nagni uho svoje mojemu vpitju.
Ker nasitena je z nadlogami duša moja, in življenje moje se bliža grobu. (Sheol h7585)
4 Broje me k onima što u grob silaze, postadoh sličan nemoćniku.
Prištevam se njim, ki gredó v grob; podoben sem možu, katerega zapušča krepost.
5 Među mrtvima moj je ležaj, poput ubijenih što leže u grobu kojih se više ne spominješ, od kojih si ustegao ruku.
Prištevam se mrtvim, odločen; kakor prebodeni ležeči v grobu, katerih se ne spominjaš več, kateri so uničeni s tvojo roko.
6 Smjestio si me u jamu duboku, u tmine, u bezdan.
Pokladaš me v grob, izmed vseh najglobočji, v najtamnejših, v krajih globokih.
7 Teško me pritišće ljutnja tvoja i svim me valima svojim prekrivaš.
Nad menoj leži jeza tvoja, dà, z vsemi valovi svojimi, ki me napadajo, pobijaš me presilno.
8 Udaljio si od mene znance moje, Óučini da im gnusan budem: zatvoren sam, ne mogu izaći.
V stran od mene odvračaš znance moje, daješ me njim v najhujšo gnjusobo; tako zajetega, da pobegniti ne morem.
9 Od nevolje oči mi gasnu: vapijem tebi, Jahve, iz dana u dan, za tobom ruke pružam.
Oko moje žaluje od bridkosti; kličem te, Gospod, ves dan; k tebi razpenjam roke svoje.
10 Zar na mrtvima činiš čudesa? Zar će sjene ustati i hvaliti tebe?
Bodeš-li mrtvim delal dejanje čudovito? ali bodejo mrtvi vstali, da bi te slavili mogočno?
11 Zar se u grobu pripovijeda o tvojoj dobroti? O vjernosti tvojoj u Propasti?
Ali bi naj se v grobu oznanjala milost tvoja, zvestoba tvoja v pogubi?
12 Zar se u tmini objavljuju čudesa tvoja i tvoja pravda u Zaboravu?
Ali naj bi se v temini spoznalo čudovito dejanje tvoje, in pravica tvoja v pozabljivosti deželi?
13 Ipak ja vapijem tebi, Jahve, prije jutra molitvom te pretječem.
In vendar jaz vpijem, Gospod, k tebi, in vsako jutro te prehiteva molitev moja.
14 Zašto, Jahve, odbacuješ dušu moju? Zašto sakrivaš lice od mene?
Zakaj me zametaš, o Gospod; skrivaš mi obličje svoje?
15 Bijedan sam i umirem već od dječaštva, klonuh noseći tvoje strahote.
Ubožen sem in umrjoč od potresa, strahove tvoje prenašam in sem zbegan,
16 Preko mene prijeđoše vihori tvojega gnjeva, strahote me tvoje shrvaše,
Jeze tvoje gredó čez mé, plašenje tvoje me uničuje.
17 okružuju me kao voda sveudilj, optječu me svi zajedno.
Obdajajo me kakor vode ves dan; obsezajo me vkup.
18 Udaljio si od mene prijatelja i druga: mrak mi je znanac jedini.
Od mene v stran odvračaš prijatelja in tovariša; znancem svojim sem v tamnem kraji.
